„Галаксија” идеална за Експо
Владан Радовановић је од критичара захтеваo невероватно знање које се није тицало само уметности или генерално хуманистичких наука већ енциклопедијско знање из различитих области, као што су астрономија, физика, лингвистика, каже Саша Јањић
Ретроспективна изложба Владана Радовановића, добитника Политикине награде за 2021. годину, биће отворена 28. марта у Музеју савремене уметности у Београду. Уметник посебног кова, чији је ум у 92. години био остао оштар и проницљив, нажалост није дочекао овај тренутак, преминуо је у мају прошле године. Последњи рад који ће публика моћи да види је Тактизон 13, рад који је Владан успео да реализује 2021. године. Политикину награду добио је за инсталацију А галаксија около сија. Захтеван посао припреме ове изложбе припао је кустосу, историчару уметности Саши Јањићу.
Како је дошло до тога да се сада, постхумно, приређује изложба Владана Радовановића?
Прича о овој изложби подједнако је занимљива као и сам опус овог несвакидашњег уметника. Први мини-прегледи Радовановићевог стваралаштва десили су се крајем седамдесетих година, прво у Салону музеја савремене уметности у Београду, а касније и у Галерији сувремене уметности у Загребу. Планови за прву, праву ретроспективу датирају још с краја деведесетих година 20. века, када је заказана велика изложба у Музеју савремене уметности на Ушћу. Нажалост, термин изложбе се поклопио с бомбардовањем СР Југославије 1999. године и та изложба се никад није десила. После 2000. још једном се покушало са организовањем ове изложбе, међутим, и тај покушај је пропао, да би на крају пре неколико година поново почело да се разматра питање Радовановићеве ретроспективе у музеју. Направљени су нови планови и одређен неки оквирни датум који Владан нажалост није дочекао. Његова смрт нас је убрзала у припремама, али и показала да морамо више да водимо рачуна о свим другим домаћим уметницима који нису на ваљан начин представљени, обрађени или заступљени у нашој историји уметности.
Опус овог уметника је велик и сложен, иза њега је готово седам деценија стварања. На шта се све ова изложба фокусира и како ће бити представљен Владан Радовановић?
Када неко проведе скоро седамдесет година непрекидно стварајући у различитим областима и медијима, онда је пред кустосом веома тежак задатак да одабере оне радове и примере који ће на најбољи начин репрезентовати личност и дело овог уметника. Како се у МСУБ дешавају две паралелне изложбе, Микеланђела Пистолета и Владана Радовановића, који су вршњаци и практично су живели и радили у истом временском периоду, ова изложба представља добру прилику да упоредимо њихове праксе, али у исто време представља и мало ограничење у погледу простора који нам је на располагању. Фокус је на иновативним праксама, радовима и пројектима, али и на истраживању граничних области уметности, Владанов пионирски рад на увођењу нових и спајању различитих врста медија. Термини и појмови као што су синтезијска уметност, воковизуел, тактилна уметност, односно креирање пипазона/тактизона, као и још много тога, показује нам уметника који је стварно био испред свог времена, али и изван уобичајених уметничких токова и наратива који су пратили мејнстрим продукцију. Радовановић је био и остао тешко разумљив не само публици већ и стручњацима, а од критичара је захтеваo невероватно знање које се није тицало само уметности или генерално хуманистичких наука већ једно енциклопедијско знање из различитих области, као што су астрономија, физика, лингвистика, етимологија, филозофија и још много тога.
У књизи Пројектизам публиковани су први „пројекти” овог ствараоца. На који начин су они били испред времена?
Како је по образовању првенствено био музичар, а с обзиром на то да је студирао и филозофију, Владан је веома рано кренуо да се бави уметношћу која није захтевала своју материјалну форму или која у том тренутку није могла да буде изведена. Та уметност је била на нивоу идеје, онога што бисмо данас назвали концепт, и ти први пројекти га сврставају у сам врх светске уметности, не само по питању њиховог хронолошког увођења у уметничку и излагачку праксу већ и по томе што је антиципирао правце као што су перформанс и концептуална уметност. Креирање, прво извођење и фото-бележење акције/рада Фијо-там-бл из 1956. године и касније јавно извођење истог рада на првој изложби Медијале 1958. године у галерији Дома омладине представља јединствен случај у нашој уметности и тачку континуитета с пређашњим авангардним покретима као што су били зенитизам и надреализам. Реализовани, али и нереализовани радови, различити пројекти и идеје које је записивао, приказују Владана као веома зрелог, смелог и иновативног уметника који с 25 година изводи своја „чињења”, прве перформансе који већ тада укључују покрет, звук и тело као главне елемент уметничког рада. Акције које су заједно Владан Радовановић, Леонид Шејка и Оља Ивањицки спровели у лето 1958. године у Ровињу, и њихово свесно и промишљено документовање и бележење, говоре нам да је постојала одређена идеја, свест о њиховом значењу и значају у тренутку када су настајале.
Владан Радовановић је творац воковизуелне уметности. Шта представља овај појам?
Најједноставније речено то је спој писане и изговорене речи које посебним форматирањем творе слику, визуелну представу која се спознаје истовремено и као текст и слика, обухватајући уз звучно, визуелно и просторно, кинетичко и тактилно. Воковизуел представља један од централних Радовановићевих концепата у коме он први пут артикулише полимедиј, односно реализује га у сопственој пракси као посебан род уметности. Воковизуел обухвата све звучне и визуелне појаве, правце и поетике од глосолалија и ропаличког стиха преко carmine figurate до конкретне, кинетичке, визуелне и звучне „поезије”. Како се Владанова уметност развијала она је почела да укључује простор, време и неке друге категорије у свој појмовни и значењски апарат. Воковизуели су специфични и по томе јер су неки од њих рађени као отворени радови, јер нуде посматрачу могућност да променом угла и редоследа опажања мења сам рад, који на тај начин добија ново значење. У том смислу значајно је истаћи да поред класичних плошних вокозизуела, Владан креће с њиховим секвенцирањем и организовање у тродимензионалне објекте као што су полиедри (хексаедри и нонаедри), кугле и друге геометријске облике. На тај начин ствара објекте који се гледају, читају и слушају, а који уз то не захтевају фиксну тачку посматрања или читања. Такође, као интегрални део своје уметничке праксе Владан поред музике веома рано почиње да користи филм, видео, компјутерску анимацију, звучну холографију и дигиталну уметност и сви они заједно постају део воковизуелне целине.
Да ли су техничке (не)могућности разлог зашто инсталација А галаксија около сија неће бити представљена у МСУБ?
Управо тако, рад је веома сложен и компликован како за извођење, тако и за постављање. Његове димензије превазилазе просторне могућности музеја и после иницијалног представљања јавности које се десило у једном од простора на Београдском сајму 2021. године тај рад је делимично оштећен и размонтиран. Он практично више не постоји у форми који смо могли да видимо и његово поновно извођење захтева огромна материјална средства и захвате који би отклонили уочене недостатке, првенствено техничке природе. По мом скромном мишљењу, овај рад је идеалан за будући Eкспо јер је јединствена просторна инсталација која обухвата све елементе Радовановићевог дела, музику, анимацију, светлост, слику, писану реч, тактилну уметност и још много тога што смо могли да видимо тад на Сајму. Напоменимо да се ради о комплетном ауторском делу, да су сви елементи урађени од стране самог уметника или по његовим нацртима. Рад такође поседује онај тако жељени моменат интерактивности који није чисто техничке природе нити пука фасцинација технологијом која нам је данас доступна, већ једно промишљено коришћење, односно учешће посматраћу у функционисању самог уметничког дела. Галаксија је тотално уметничко дело, једно лично виђење актуелних цивилизацијских процеса и културолошких токова, која превазилази персонално и досеже универзалну вредност.
Шта је вама као кустосу ове захтевне изложбе било најизазовније у припреми?
И поред тога што сам већ сарађивао с Владаном и што сам релативно добро познавао његов рад, сама количина материјала и број области у којима је стварао (музика, слика, видео, анимација, компјутерска графика, снови, фотографија, књижевност, поезија, теорија и филозофија уметности и још много тога) захтевала је рад од скоро годину дана да би се проникло и ушло у суштину његовог дела. Поред тога, највећи изазов је свако био и одабир радова, њихово груписање и систематизација по одређеним критеријумима који узимају у обзир обичног посматрача који није толико упућен у различите аспекте Радовановићевог дела. Овом ретроспективом желим да представим његов рад кроз одабир најрепрезентативнијих остварења и оне радове који су били од пресудне важности за генезу Радовановићеве особене филозофије уметности. Уједно изложба ће први пут дати и једно ново сагледавање Радовановића као авангардне уметничке појаве која је у многих својим испољавањима претходила радикалним уметничким праксама како код нас, тако и у свету. Владан Радовановић остаје један од најинтригантнијих и најиновативнијих уметника који су се појавили у послератној уметности уопште. Изложба није само омаж његовом стваралаштву већ и прилика да се и млађе генерације упознају с његовим делом.
