РИЗНИЦА РЕЧИ

Не липши, магарче, до зелене траве

У многим изрекама представљен је као глупа животиња коју сви искоришћавају и којој се подсмевају, иако се зна да може бити и љупко, посвећено биће и да је људима од помоћи

Фото Фрипик

Истражујући наше старе пословице и изреке разумећемо много тога о народном животу, култури, обичајима, веровањима... Каква је симболика магарца и представа о животињи коју је некада имало скоро свако сеоско домаћинство занимљиво је пратити и кроз речнике.

На Филолошком факултету у Београду 2016. урађен је занимљив рад с темом „Фразеолошке јединице са зоонимима магарац и магаре”. Предмет истраживања биле су фразеолошке јединице са зоонимима магарац и магаре у српском језику, а извршено је на анализи појмова из „Фразеолошког рјечника хрватскога или српског језика” Јосипа Матешића, „Речника српскохрватскога књижевног језика” Матице српске и „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” САНУ. Консултовани су радови Рајне Драгићевић и Драгане Мршевић Радовић.

Издвојено је 12 фразеолошких јединица у којима се појављује ова животиња.

Представа магарца као глупе животиње коју сви искоришћавају и којој се подсмевају дубоко је укорењена. Тако доста фразеолошких јединица приказује магарца као нешто не тако вредно или глупо, иако се зна да може бити и љупко, посвећено биће и да људима није баш толико небитан, нарочито када је реч о ношењу товара.

Занимљива чињеница је да је у античко доба чак представљао симбол пожуде и тврдоглавости. Још тада се за њега мислило да је онај који на све пристаје и који се ничему не противи. С друге стране, први хришћани су га сматрали светим бићем, зато што је Христос у Јерусалим ушао баш на магарцу.

Широм света, ова животиња заузима значајно место у многим култовима и митовима. У Египту је био симбол бога Сунца Ра, у старој Грчкој изједначаван с богом плодности, вина и уживања Дионисом, а према легенди, краљ Мидас је за казну од бога Аполона добио магареће уши.

Верује се да када се магарац појави у сну, то је знак добрих друштвених односа и пословних одлука. Такође, за неке је симбол особе која носи превише терета на леђима, па се такви снови тумаче као вапај за нечијом помоћи. Насупрот томе, његово њакање повезује се с  јавном увредом од стране неке бескрупулозне особе и симболише додатан опрез.

Магарац је био јунак или симбол у многим књижевним делима. Римски писац Апулеј с почетка наше ере написао је сатирично-фантастични роман „Златни магарац” (или „Метаморфозе”). Он говори о веома радозналом младићу који се, игром случаја, претвара у магарца, што му омогућује да боље спозна свет око себе. У савременој књижевности присутан је у делима: „Магареће године” Бранка Ћопића, „Хајдуци” Бранислава Нушића, „Херој на магарцу” Миодрага Булатовића...

 На свадби не игра, већ воду носи

• Не зову магарца на свадбу да игра него да воду носи.

• Не липши, магарче, док трава расте (до зелене траве).

• Пасти с коња на магарца.

• Појео вук магарца.

• Правити некога магарцем.

• Правити од комарца магарца.

• Пристајати као магарцу седло.

• Тврдоглав као магарац.

• Глуп као магаре.

• Разумети се у шта као магаре у кантар.