У марту се вади срчењак
Добар за салате и чорбе, али и облоге за испирање гнојних рана, хемороида, разних кожних обољења
Срчењак (Polygonum bistorta L.) је планинска биљка, али може се срести и на влажним ливадама низија и ретко у шумским пределима. Код нас је распрострањен на Копаонику, Старој планини, Тари, Маљену, Златибору, на Пештери. Познат је под именима: волујско зеље, желудњак, желичара, јермен, качја трава, мали срчаник, рачјак, срчаница, срчењача, трава од срдобоље, трава од срца, штављика.
Цвета од маја до јула. За јело служе сасвим млади листови и стабљике, који садрже обиље витамина Це, праве се чорбе, варива и салате. У Енглеској кухињи познат је пудинг који се приређује од листова.
У лековите сврхе употребљава се извађен и осушен поданак, ризом. Он се из земље вади у марту–априлу или септембру–октобру. Извађен поданак треба најпре очистити од корења, стабљике и трулежи, а затим опрати у хладној води. Очишћени ризом треба исећи у ситне комадиће и изложити сушењу. Сушење се обавља на хладном и промајном месту. Осушен поданак нема мириса, укус му је врло опор, а затим и мало горак. Треба га чувати заштићеног од светлости и не дуже од две године.
Ризом садржи бројне биолошки активне супстанце: танине, скроб, протеине.
Поданак срчењака користи се за израду декокта, екстраката и сложених чајева. Користан је у лечењу пролива, упала уста и десни, у виду облога, за испирање гнојних рана, хемороида, разних кожних обољења, а цели цревни тракт подстиче на рад. Препоручује се и за лечење малокрвности. У народној медицини се врло често употребљава у сложеним чајевима.
Сродна биљка срчењаку је мали срчењак – Polygonum viviparum L, који цвета од јуна до августа. За јело се може употребити осушен и самлевен корен који је богат скробом. Скувани корен служи и као замена за чај.
Такође, на планинским ливадама се среће и врста Polygonum alpinum L. (планински срчењак). Иначе, може послужити као поврће богато витамином Це.
