U martu se vadi srčenjak
Dobar za salate i čorbe, ali i obloge za ispiranje gnojnih rana, hemoroida, raznih kožnih oboljenja
Srčenjak (Polygonum bistorta L.) je planinska biljka, ali može se sresti i na vlažnim livadama nizija i retko u šumskim predelima. Kod nas je rasprostranjen na Kopaoniku, Staroj planini, Tari, Maljenu, Zlatiboru, na Pešteri. Poznat je pod imenima: volujsko zelje, želudnjak, želičara, jermen, kačja trava, mali srčanik, račjak, srčanica, srčenjača, trava od srdobolje, trava od srca, štavljika.
Cveta od maja do jula. Za jelo služe sasvim mladi listovi i stabljike, koji sadrže obilje vitamina Ce, prave se čorbe, variva i salate. U Engleskoj kuhinji poznat je puding koji se priređuje od listova.
U lekovite svrhe upotrebljava se izvađen i osušen podanak, rizom. On se iz zemlje vadi u martu–aprilu ili septembru–oktobru. Izvađen podanak treba najpre očistiti od korenja, stabljike i truleži, a zatim oprati u hladnoj vodi. Očišćeni rizom treba iseći u sitne komadiće i izložiti sušenju. Sušenje se obavlja na hladnom i promajnom mestu. Osušen podanak nema mirisa, ukus mu je vrlo opor, a zatim i malo gorak. Treba ga čuvati zaštićenog od svetlosti i ne duže od dve godine.
Rizom sadrži brojne biološki aktivne supstance: tanine, skrob, proteine.
Podanak srčenjaka koristi se za izradu dekokta, ekstrakata i složenih čajeva. Koristan je u lečenju proliva, upala usta i desni, u vidu obloga, za ispiranje gnojnih rana, hemoroida, raznih kožnih oboljenja, a celi crevni trakt podstiče na rad. Preporučuje se i za lečenje malokrvnosti. U narodnoj medicini se vrlo često upotrebljava u složenim čajevima.
Srodna biljka srčenjaku je mali srčenjak – Polygonum viviparum L, koji cveta od juna do avgusta. Za jelo se može upotrebiti osušen i samleven koren koji je bogat skrobom. Skuvani koren služi i kao zamena za čaj.
Takođe, na planinskim livadama se sreće i vrsta Polygonum alpinum L. (planinski srčenjak). Inače, može poslužiti kao povrće bogato vitaminom Ce.
