Миленијалци су опседнути успехом и богатством
Оптерећени бригама због високих трошкова живота, становања, кредита, дугова на кредитној картици, они који сада имају између 28 и 43 године, суочавају се са већим финансијским изазовима од других генерација. Они су и највише опседнути новцем и желе на разне начине да покажу да га имају.
Док више од половине имућних миленијалаца каже да су „веома погођени” растом трошкова живота, 59 одсто рођених између 1981. до 1996. године сматра да је „важно изгледати или се чинити финансијски успешним пред другима”, резултати су недавне студије финансијске компаније Велс Фарго.
Ово је у психологији знак „новчане дисморфије”, када су људи толико опседнути идејом да буду богати, да изгубе из вида стварно стање својих финансија.
Оно што је још важније јесте чињеница да се студија Велс Фарга фокусира на имућне миленијалце, који зарађују најмање око 230.000 евра годишње, што значи да и они, исто као и млади људи са нижим приходима, осећају потребу да изгледају као богаташи.
Више од 40 одсто од приближно 1.000 испитаника рекло је да је важно имати видљиве знаке богатства, било да се ради о куповини скупог аутомобила, одеће или некретнине. Поређења ради, само 21 проценат припадника генерације Икс, 8 одсто беби-бумера и 7 одсто тихе генерације (рођени пре 1945. године) сматра да је битно бити „видљиво” богат, преноси 24сата.хр.
„Имућни миленијалци заправо доста раде и постижу финансијски успех”, истиче Емили Ирвин, директорка саветовања и планирања за Велс Фарго.
„Они се боре са сликом коју желе да презенују у јавности и, као резултат тога, постоји растући тренд да тај имиџ који желе да имају, заправо, не представља њихову стварну финансијску ситуацију. За неке би чак могао да важи мото ’фолирај успех док не успеш', додала је.
Друштвени медији подстичу трошење
Национални просек дуга међу власницима кредитних картица током четвртог тромесечја 2023. у САД је износио око 6.300 евра. А међу потрошачима, миленијалци су ти који се највише боре са неплаћеним дуговима.
Када се погледа колико лако и колико често на њих утичу друштвени медији - било у облику реклама или суптилних (а некада и не тако суптилних) подстицаја од стране инфлуенцера, није толико ни изненађујуће што миленијалци толико троше.
„Живимо у хиперсексуализованом, растресеном, визуелно уређеном друштву, које је сада уклопљено у оквире бесконачног скроловања”, каже Кристофер Нагиби, извршни потпредседник и главни оперативни директор First Foundation Bank.
„Бесконачне слике и видео записи нижу се један за другим, а у људској природи је да жели да буде једнако леп, да путује, да буде богат”, сматра он.
Готово трећина миленијалаца купује ствари које не могу себи да приуште како би импресионирали друге или се уклопили у одређени животни стил, показало је истраживање Велс Фарго, док је друга трећина изјавила да лажу или претерују о својим финансијама како би одржали углед.
„За миленијалце, бити прва генерација на интернету значи не само имати најбоље од нечега у свом комшилуку, већ они желе да се ускладе са нивоима потрошње ширим од оним које имају инфлуенсери”, наводи Џонатан Ернест, ванредни професор економије на Универзитету Kejs, и додаје:
„То, такође, значи да миленијалци сматрају да имају више користи од поседовања луксузних предмета, јер заслужују дивљење не само својих вршњака, већ и својих пријатеља, породице и следбеника на мрежама”.
Емили Ирвин упозорава да ова „шарада” није одржива:
„То је зачарани круг, јер већина људи нерадо говори о стварној ситуацији и ствара утисак да ’живи свој најбољи живот'. Било би сјајно када би сви могли да ‘ставе своје карте на сто’ а да не буду осуђивани или посрамљени”, изјавила је она и позвала миленијалце да се не препуштају импулсивној куповини, већ да размотре дугорочно финансијско планирање.
Стручњаци се слажу да, упркос томе што су високо образована генерација, миленијалци игноришу своје дугорочне трошкове и уместо тога бирају да живе у тренутку, пише msn.com.
