Не играј се са аутократом
У политичкој сатири аутора Вила Трејсија, продуцента чувених „Наследника”, главну улогу тумачи оскаровка Кејт Винслет
Публика воли да гледа одличну британску глумицу Кејт Винслет на великом платну или малом екрану. После серија „Милдред Пирс” (2011) и „Мер из Истауна” (2021), у којима је остварила улоге насловних јунакиња и за њихов бриљантан портрет овенчана „Емијем”, ову уметницу гледамо у још једном ТВ пројекту. Реч је о серији „Режим” (ХБО, 20.00) смештену у период од годину дана унутар савременог аутократског режима, који полако почиње да се распада.
У политичкој сатири аутора Вила Трејсија, једног од извршних продуцената награђиване серије „Наследници”, Кејт Винслет тумачи канцеларку Елену Вернхам, вођу фиктивне државе у средњој Европи. Дуго није напуштала палату и постајала је све параноичнија и нестабилнија. То је за неке идеална прилика да је свргну са власти. Или бар тако ова јунакиња мисли. Док тугује због губитка оца и покушава да гради политичко партнерство са моћном и лукавом Америком, Елена проналази поузданог сарадника у Херберту Зубаку (Матијас Шунартс), војнику са озбиљним поремећајем контроле беса, који је учествовао у смртоносном рударском протесту. Док њен супруг, саветници и кућно особље са мешавином збуњености и ужаса посматрају Зубаков велики утицај на канцеларку, а притом и на геополитику, Еленини покушаји да пројектује моћ на светску позорницу доводе до распада и палате и земље којом влада...
У вечерашњој епизоди преговори са Америком око кобалта не иду планираним током, јер Елена не жели да њен народ буде роб странаца. Њени сарадници смишљају заверу против Херберта, ког криве за сулуде идеје које канцеларка има.
Поред Кејт Винслет и Матијаса Шунартса, у серији гледамо и Гијома Галијена у улози Елениног супруга, Француза Николаса, Андреу Рејзборо као Агнес, управницу палате и десну руку главне јунакиње, Денија Веба као господина Ласкина, шефа службе државне безбедности, Пипу Хејвуд као Сузан Гоин, министарку финансија... У епизодама које долазе гледаоци ће видети и специјалне госте – Марту Плимптон, номиновану за „Еми” за роле у серијама „Васпитање за почетнике” и „Добра жена”, и Хјуа Гранта, у богатој каријери овенчаног „Бафтом” и „Златним глобусом”. Док ће Плимптонова тумачити Џудит Холт, државну секретарку САД, Грант је добио улогу бившег канцелара, ког је Елена збацила са власти.
Вил Трејси предводи тим сценариста и један је од извршних продуцената уз Кејт Винслет, редитеља Стивена Фрирса, троструког добитника награде Бафта и двапут номинованог за Оскара, и Џесику Хобс, награђену „Емијем” за режију „Нетфликсове” „Круне”. Фрирс и Хобсова режирали су по три епизоде.
Серија „Режим”, најблаже речено, необичан је ТВ пројекат. На моменте бизаран. То не треба да чуди , јер је Вил Трејси „опседнут” аутократским режимима и њиховим вођама. Желео је да прикаже што више њихових карактеристика у добро осмишљеним ликовима „Режима”. Глумачка екипа – феноменална. Фотографија – раскошна. Редитељи на висини задатка. Сценарио – дискутабилан, али довољно уврнут да држи пажњу гледалаца. Управо у томе многи виде замку у коју је упао Трејси. Желео је све да обоји хумором упакованим у уврнуте ситуације и ликове, али многим критичарима крајњи производ био је „недуховит” и „поприлично блед”. Свеукупно ово је поприлично хаотична сага која треба да се гледа са пуном пажњом да не би промакао неки детаљ у политичким играма и параноји, која је заштитни знак главне јунакиње. Елена има проблем и са плућима, па њен сарадник стално мора да иде са њом и мери притисак у ваздуху како би могла да уђе у просторију. На све то, гомила ликова брзо се смењује на малом екрану, сусрећу се нова, намргођена и параноична лица, кују се завере, прави се опсадно стање... Све то у педесетак минута колико траје епизода. На тренутке „Режим” подсећа на серије „Наследници”, „Велика”, „Слушкињина прича”, па и филмску франшизу „Игре глади”. Публика је поприлично подељена око пројекта.
Слично је и са критичарима, који „Режим” виде негде између „фасцинантне” и „гледљиве” ТВ саге.
Кејт Винслет брани пројекат и уврнут смисао за хумор којим плени захваљујући Вилу Трејсију. Пред њом је био сценарио са којим се до сада није сусрела у каријери. На страници је видела директне, кратке, духовите и паметно написане реченице. Наравно, и лик Елене, којом је опчињена. У разговору за „Холивуд репортер” Елену је описала као „јединствену, необичну и непријатну”. Мисија глумице овенчане Оскаром за улогу у филму „Читач” била је да изазове себе прихватањем улоге нарцисоидног аутократе. Признаје да је имала страх како ће све да испадне. На крају је задовољна пројектом, ликом Елене, сарадњом са продукцијом ХБО и чињеницом да поново глуми у телевизијској серији.
