Знаменити Срби Далмације
Бивши Книњанин из Плавна, данас становник Суботице, годинама истражује дело великана из свог родног краја и у њихову част приређује изложбе од Београда до Чикага
Иако већ дуго не живи у свом родном крају, Милорад С. Кураица доста чини да сачува успомену на знамените људе из северне Далмације. Силом прилика, за време „Oлује” морао је да напусти своје родно село Плавно, двадесетак километара удаљено од Книна, на тромеђи с Босном и Ликом, и да се настани на северу Војводине, у Суботици. Иако је окружен плодном равницом, жал за далматинским кршем је остала.
Милорад је велики поштовалац нашег просветитеља Доситеја Обрадовића, који је с краћим прекидима провео десет година у Далмацији. У Доситејевој аутобиографији „Живот и прикљученија” с извесном топлином обрађен је баш тај његов животни период. Наш саговорник сакупио је сва документа до којих је могао да дође мукотрпним и упорним истраживањима и објавио књигу о свом јунаку – „Доситеј у Далмацији”, где се тај део живота српског просветитеља од 1761. до 1771. године осветљава много шире јер књига говори и о многим збивањима после Доситејеве смрти.
Занимљиво је да је свака зграда у којој је Доситеј боравио и предавао, реч је о парохијским домовима у Книнском Пољу, Голубићу, Марковцу и Плавну, остала у релативно добром стању.
За кућу у Плавну најзаслужнији је управо наш саговорник који је три године водио послове рестаурације од 2018. до 2021, када је коначно и обновљена. Отварање је пратила и музеолошка поставка која је била везана за Доситејев рад у Далмацији, а састојала се понајвише из изложбе фотографија с нагласком на 1769. и 1770. годину, када је Доситеј написао и своју другу Буквицу познатију као „Ижица”. Свечано отварање дома у Плавну пропраћено је постављањем скулптуре ове знамените историјске личности, умањене пропорције (75 центиметара) у односу на оригинал.
Милорад је осим рада на овој књизи писао и хронику свог села, али је цео спис остао у Плавну приликом одласка у време акције „Олуја”.
– Хронику сам писао уз помоћ професора Радомира Лукића, било ми је јако тешко што ми је толики труд пропао, али морао сам даље. Када сам дошао себи, почео сам прво да скупљам грађу и да се бавим Доситејем, а онда ми је синула још једна идеја, да направим изложбу с фотографијама најпознатијих личности из разних крајева Далмације. Прво сам сакупио педесет личности, што је био велики успех, али ни ту нисам стао, коначно сам дошао до броја од 114 знаменитих Далматинаца – каже Милорад С. Кураица.
С изложбом Милорад је до сада пропутовао многе градове у Србији, Републици Српској, Мађарској, а стигао је и до Чикага и то два пута. У неким градовима изложба је приређена по два па чак и три пута.
Међу личностима чије су фотографије и цртежи изложени с детаљнијим описом њихових достигнућа и животног прегалаштва по чему су и постали знаменити су епископ далматинско-историјски Никодим Милаш, Бошко Маринко, Илија Петковић, Симо Матавуљ, Герасим и Божидар Петрановић, Руђер, Теодора и Божо Бошковић, Владан Десница, Петар Јагодић Куриџа, Јован Радуловић, Јован Рашковић, Владимир Беара, Герасим Зелић, Раде Матијаш и многи други.
Саговорника „Магазина” посебно је потресла прича Петра Јагодића Куриџе који је давне 1704. године дигао буну против Млетака и због тога био ухапшен и провео пуне четири деценије у затвору у Венецији, одакле је изашао као слеп и поживео још неко време да би преминуо 1749. године у Задру. Ни данас нема достојно обeлежје, нити му се зна за гроб. Просто је невероватна чињеница да ниједна енциклопедија, па ни чувена „Британика”, нема одредницу „Куриџа”.
После недавне изложбе у Руском дому у Београду, аутор је рекао да још није успео да и поред уложеног труда све великане Далмације уврсти у изложбу.
– Све личности на овој изложби су својим радом, делима и самим животом оставиле трајан, памћења вредан траг и задужили поколења, дали су свој допринос општем добру или, како рече најумнији Србин 18. века, бесмртни Доситеј Обрадовић, „на ползу рода свога” – закључује наш саговорник.
