Znameniti Srbi Dalmacije
Bivši Kninjanin iz Plavna, danas stanovnik Subotice, godinama istražuje delo velikana iz svog rodnog kraja i u njihovu čast priređuje izložbe od Beograda do Čikaga
Iako već dugo ne živi u svom rodnom kraju, Milorad S. Kuraica dosta čini da sačuva uspomenu na znamenite ljude iz severne Dalmacije. Silom prilika, za vreme „Oluje” morao je da napusti svoje rodno selo Plavno, dvadesetak kilometara udaljeno od Knina, na tromeđi s Bosnom i Likom, i da se nastani na severu Vojvodine, u Subotici. Iako je okružen plodnom ravnicom, žal za dalmatinskim kršem je ostala.
Milorad je veliki poštovalac našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića, koji je s kraćim prekidima proveo deset godina u Dalmaciji. U Dositejevoj autobiografiji „Život i priključenija” s izvesnom toplinom obrađen je baš taj njegov životni period. Naš sagovornik sakupio je sva dokumenta do kojih je mogao da dođe mukotrpnim i upornim istraživanjima i objavio knjigu o svom junaku – „Dositej u Dalmaciji”, gde se taj deo života srpskog prosvetitelja od 1761. do 1771. godine osvetljava mnogo šire jer knjiga govori i o mnogim zbivanjima posle Dositejeve smrti.
Zanimljivo je da je svaka zgrada u kojoj je Dositej boravio i predavao, reč je o parohijskim domovima u Kninskom Polju, Golubiću, Markovcu i Plavnu, ostala u relativno dobrom stanju.
Za kuću u Plavnu najzaslužniji je upravo naš sagovornik koji je tri godine vodio poslove restauracije od 2018. do 2021, kada je konačno i obnovljena. Otvaranje je pratila i muzeološka postavka koja je bila vezana za Dositejev rad u Dalmaciji, a sastojala se ponajviše iz izložbe fotografija s naglaskom na 1769. i 1770. godinu, kada je Dositej napisao i svoju drugu Bukvicu poznatiju kao „Ižica”. Svečano otvaranje doma u Plavnu propraćeno je postavljanjem skulpture ove znamenite istorijske ličnosti, umanjene proporcije (75 centimetara) u odnosu na original.
Milorad je osim rada na ovoj knjizi pisao i hroniku svog sela, ali je ceo spis ostao u Plavnu prilikom odlaska u vreme akcije „Oluja”.
– Hroniku sam pisao uz pomoć profesora Radomira Lukića, bilo mi je jako teško što mi je toliki trud propao, ali morao sam dalje. Kada sam došao sebi, počeo sam prvo da skupljam građu i da se bavim Dositejem, a onda mi je sinula još jedna ideja, da napravim izložbu s fotografijama najpoznatijih ličnosti iz raznih krajeva Dalmacije. Prvo sam sakupio pedeset ličnosti, što je bio veliki uspeh, ali ni tu nisam stao, konačno sam došao do broja od 114 znamenitih Dalmatinaca – kaže Milorad S. Kuraica.
S izložbom Milorad je do sada proputovao mnoge gradove u Srbiji, Republici Srpskoj, Mađarskoj, a stigao je i do Čikaga i to dva puta. U nekim gradovima izložba je priređena po dva pa čak i tri puta.
Među ličnostima čije su fotografije i crteži izloženi s detaljnijim opisom njihovih dostignuća i životnog pregalaštva po čemu su i postali znameniti su episkop dalmatinsko-istorijski Nikodim Milaš, Boško Marinko, Ilija Petković, Simo Matavulj, Gerasim i Božidar Petranović, Ruđer, Teodora i Božo Bošković, Vladan Desnica, Petar Jagodić Kuridža, Jovan Radulović, Jovan Rašković, Vladimir Beara, Gerasim Zelić, Rade Matijaš i mnogi drugi.
Sagovornika „Magazina” posebno je potresla priča Petra Jagodića Kuridže koji je davne 1704. godine digao bunu protiv Mletaka i zbog toga bio uhapšen i proveo pune četiri decenije u zatvoru u Veneciji, odakle je izašao kao slep i poživeo još neko vreme da bi preminuo 1749. godine u Zadru. Ni danas nema dostojno obeležje, niti mu se zna za grob. Prosto je neverovatna činjenica da nijedna enciklopedija, pa ni čuvena „Britanika”, nema odrednicu „Kuridža”.
Posle nedavne izložbe u Ruskom domu u Beogradu, autor je rekao da još nije uspeo da i pored uloženog truda sve velikane Dalmacije uvrsti u izložbu.
– Sve ličnosti na ovoj izložbi su svojim radom, delima i samim životom ostavile trajan, pamćenja vredan trag i zadužili pokolenja, dali su svoj doprinos opštem dobru ili, kako reče najumniji Srbin 18. veka, besmrtni Dositej Obradović, „na polzu roda svoga” – zaključuje naš sagovornik.
