И сеоска газдинства у систему е-туриста

Сеоска домаћинства, етно-куће и салаши моћи ће с почетком пролећа да конкуришу на јавни позив Министарства туризма за износе до 25.000 евра за унапређење својих делатности.

Пољопривредна газдинства су, такође, добила прилику да се преко фонда ИПАРД 3 пријаве за подстицај од 20.000 до 300.000 евра по пројекту, како је најавило Министарство пољопривреде Србије.

Циљ оба конкурса је развој руралног туризма и унапређење сеоских средина.

Шта то значи за наш етно-туризам и под којим условима ће домаћини који издају собе, одржавају етно-куће и салаше моћи да се пријаве? Под којим пољопривредници? За какве пројекте држава планира подстицај?

Пријаве до 15. априла

Министарство туризма најавило је јавни позив који ће бити објављен ових дана у којем ће се прецизирати услови, а уз то, на сајту, биће објављен и образац захтева који ће власници сеоских домаћинстава, салаша и етно-кућа моћи да поднесу за износ до 2,9 милиона динара. Њихове пријаве очекују се до 15. априла.

Они који се пријаве мораће да представе добар пројекат, али и да се обавежу да ће учествовати у износу од 10 процената од укупне суме коју добију.

– Уз то обавезно је и да су регистровани у систему Е-туриста, што је централни регистар фирми и појединаца који обављају угоститељску и туристичку делатност. Сеоска домаћинства, поред тога, морају да буду категорисана, што значи да њихов ниво квалитета, означен звездицама, мора да има потврду туристичких комисија и инспекција”, каже за „Магазин” помоћница министра Дуња Ђенић.

Уговори о катастарским парцелама, сувласништву, власништву или закупу морају да буду дефинисани, без додатних ограничења права, а уколико је реч изградњи на плацу која захтева већа средства, неопходно је да се поднесе грађевинска дозвола у року од шест месеци од усвајања уредбе.

„Новац ће добити превасходно постојећи угоститељско-туристички објекти који се баве развојем сеоског туризма и који имају добре предлоге за новине и проширења. Будући да су већ категорисани, биће могуће да добију паре за адаптацију, проширење у виду летње кухиње и додатних апартмана, за нови намештај, а могуће је саградити и базен. Циљ нам је да повећамо број најчешћих, летњих туриста, као и да подстакнемо развој локалних средина. Самим тим предвиђамо отварање нових радних места. Пројекат је кључан за одлуку о износу новца”, додаје наша саговорница.

Износ ће се додељивати према пројекту, што значи да вероватно неће сви предлози захтевати максималну суму. Средства из државне касе ограничена су на 150 милиона долара. „Уколико би сви изабрани на конкурсу добили максимални износ, доделили бисмо средства за развој 51 домаћинства, а уколико би се расподелила, могуће је да помогнемо 50 до 100 домаћина”, наглашава Дуња Ђенић.

И пољопривредна газдинства моћи ће од почетка пролећа да конкуришу за средства програма ИПАРД 3. Из средстава ЕУ опредељено је 288 милиона евра, док је држава дала 90 милиона динара. Програм обухвата и подршку изградњи и опремању угоститељских, као и смештајних објеката до 30 лежаја. Млади предузетници у бодовању пројеката имаће предност. Први јавни позив за сектор руралног туризма и мањих услуга биће објављен од 1. јуна до 16. августа на сајту овог министарства.

 У сеоским домаћинствима интересовање велико

Интересовање за нове програме је велико, сазнајемо од Драгана Лава Радивојевића из сеоског туристичког домаћинства у Соколићима код Чачка. Некадашњи тонац старог „Забрањеног пушења” деведесетих се одлучио с породицом за пресељење из Босне у стару кућу своје супруге. Није замишљао да ће се у крају који га је импресионирао нетакнутом природом бавити туризмом. Но, овде надомак Овчар Бање све је више посетилаца, што планинара, јахача, бициклиста...

Драган и породица последњих година често угошћују, као категорисано домаћинство, туристе који дођу да виде лепоте и пробају домаће специјалитете. Кућица на имању за смештај шест особа, међутим, није више довољна. Као и други домаћини, Радивојевићи желе проширење. Драган ће конкурисати за још једну кућицу и, каже, на време ће поднети пројекат с грађевинском и свим траженим дозволама. Хтео би да се у тој кући одржава популарни програм тим билдинг, где се групе запослених у једној фирми друже, договарају о послу и рекреирају. То доноси приход њему, али и месту које постаје све познатије. Али, за то је потребно имати на имању комфорну кућицу с довољно места, објаснио је.

„Не би ни било добро да се данас драгоцени новац за овако важан пројекат додељује без образложења и слажем се да би новац ваљало расподелити за најбоље предлоге. Туризам у нашим селима богатим чистом водом и природом још није доживео свој врхунац и донео земљи оно што заслужује”, каже Драган.

 Сви желе проширење

И власници салаша и етно-кућа, поред појединаца који издају собе у сеоским домаћинствима, последњих месец дана свакодневно се јављају заинтересовани за новац као подстицај и све спремнији су да среде папирологију и испуне услове конкурса, каже Дуња Ђенић.

Додаје да их највише интересује проширење, то јест градња или доградња додатног смештаја за туристе. Она подсећа да су салаши породична домаћинства у Војводини, док се етно-кућама сматрају куће, углавном старе, уређене тако да представљају народну радиност и обележја живота у крају у којем се налазе. По њеним речима, у нашој земљи има 769 регистрованих сеоских туристичких домаћинстава, осам етно-кућа и седам салаша.