Aјнштајн je спавао десет сати
Спавање има много позитивних ефеката на наше менталне способности, креативност и здравље. То је неопходна функција која омогућава нашем телу и уму да се одморе, регенеришу и освеже. Квалитетан сан - и довољно сна у право време - једнако је важан за опстанак, као храна и вода.
Без сна не можемо да формирамо или одржимо путеве у мозгу који нам омогућавају да учимо и стварамо нова сећања, а теже нам је да се концентришемо и брзо реагујемо.
Сан је важан за бројне функције мозга, укључујући то како нервне ћелије (неурони) комуницирају једна са другом.
Наш мозак и тело, у ствари, остају изузетно активни док спавамо. Недавна открића указују да сан има улогу чишћења која уклања токсине у мозгу који се нагомилавају док смо будни.
Иако нам је свима потребан сан, његова биолошка сврха остаје мистерија. Сан утиче на готово сваки тип ткива и система у телу - од мозга, срца и плућа до метаболизма, имуног система, расположења и отпорности на болести. Истраживања показују да хроничан недостатак сна или лош квалитет сна, повећавају ризик од поремећаја као што су висок крвни притисак, кардиоваскуларне болести, дијабетес, депресија и гојазност.
Један од највећих умова у историји, који је успешно комбиновао генијалност са необичним навикама, био је Алберт Ајнштајн. Он нас је научио како да извучемо енергију из атома, па можда може да нас научи и нешто о томе како да извучемо највише из мозгова
Спавањем до генијалног ума
Опште је познато да је сан добар за наш мозак - а Ајнштајн је овај савет схватио озбиљније од већине. Он је, наводно, спавао најмање 10 сати дневно - скоро један и по пут више од просечног Американца данас (6,8 сати).
Да ли заиста можемо да „доспавамо” до оштријег ума? „Често се проблем који је увече био тежак, реши ујутру након што је комитет сна радио на њему”, једном је рекао писац Џон Стајнбек.
Многа од најрадикалнијих открића у људској историји, укључујући периодни систем, структуру ДНК и Ајнштајнову теорију релативности, наводно су се догодила док су они који су их открили били у несвесном стању. Теорија релативности је дошла до Ајнштајна док је сањао о кравама које су биле електрошокиране.
Године 2004, научници са Универзитета у Лубеку, у Немачкој, тестирали су ову идеју једноставним експериментом.
Они су прво учили волонтере да играју игру са бројевима. Већина је постепено савладала игру уз вежбу, а далеко најбржи начин да се побољша играње, био је да се открије скривено правило. Када су студенти поново тестирани осам сати касније, они који су могли да спавају, имали су више од два пута већу вероватноћу да ће стећи увид у правила, него они који су остали будни. Дакле, спавање им је помогло да реше проблем и да боље уче.
Спавање нам, такође, помаже да будемо креативнији, побољшава наше памћење, расположење, имунитет и опште здравље. Зато је важно да спавамо довољно и квалитетно, и да пратимо наш унутрашњи ритам.
Ајнштајн је то знао и зато је спавао по 10 сати сваког дана, а понекад и дуже. Он је, такође, практиковао и кратке дремке током дана, које су му помагале да се освежи и да настави са својим радом. Можда не можемо сви да будемо као Ајнштајн, али можемо да усвојимо његове навике и да побољшамо свој сан и рад мозга.
Зашто бебе стално спавају
Зашто бебе много спавају
Бебе спавају много, јер им је то потребно за њихов брзи развој. Док спава, бебин мозак ради пуном паром: стварају се нова сећања, формирају се синапсе, развија се мождано ткиво, успостављају се везе, обнавља се енергија и још много тога.
Величина бебиног мозга ће се удвостручити у првој години живота, а већина тог раста ће се догодити током сна.
Сан је важан за многе функције мозга, као што су учење, памћење, језик, пажња и самоконтрола. Сан, такође, помаже беби да се прилагоди новом окружењу и да буде расположена и здрава.
Бебе спавају различито у различитим фазама сна. Постоје две главне врсте сна: РЕМ фаза у којој сањамо и у којој се мозак највише развија и не-РЕМ фаза дубоког и мирног сна, у којој се тело опоравља и расте. Бебе проводе око 50 одсто свог сна у РЕМ фази, док одрасли само око 20 одсто. То значи да бебе имају више прилика да сањају и да стимулишу свој мозак. Бебе, такође, брже него одрасли мењају фазе сна, што им омогућава да се лакше пробуде ако су гладне, жедне или уплашене.
