Изабери дуално образовање
Привреда има велику потребу за трогодишњим занимањима, али се ученици, често и под утицајем родитеља, ређе одлучују за ове профиле, управо из недовољне информисаности. Увек постоји могућност да се школовање настави, поручују у Привредној комори
Када је реч о дуалном образовању, које комбинује теоретску наставу у школама с практичним радом у компанијама, и даље постоје значајна размимоилажења у жељама предузетника, с једне, и ученика и њихових родитеља, с друге стране.
– Код нас су врло укорењена размишљања родитеља да су трогодишње школе нека врста занатског ћорсокака, али то није тачно, увек постоји могућност да се школовање настави, укључујући и факултетско. Ваља нагласити и да привреда има велику потребу за трогодишњим занимањима, али се ученици, често и под утицајем родитеља, ређе одлучују за ове профиле, управо из недовољне информисаности – каже Александра Милићевић, руководилац Службе за дуално образовање Привредне коморе Србије.
Она истиче да Комора популаризује управо та занимања. Захваљујући технолошком развоју, данас бити бравар или заваривач више није напорно као раније.
У Србији тренутно има 186 средњих стручних школа које организују дуално образовање. До сада је кроз овај вид школовања обухваћено 16.000 ученика. У просеку овај вид образовања похађа приближно 3.500 ученика у једној генерацији.
Дуално образовање се изводи у средњим стручним школама, како трогодишњим, тако и четворогoдишњим и то у 83 образовна профила.
Најчешћа занимања за која се опредељују ђаци су у областима машинства, обраде метала, електротехнике, грађевинарства, геодезије, услуга, угоститељства, туризма, кулинарства. Однос занимања која трају три, односно четири године је пола-пола.
– Трогодишњи профили су занатска занимања где се ученици припремају директно за излазак на тржиште рада и за запослење. То су бравари, заваривачи, електричари, оператери грађевинских радова, зидари, тесари... Они током школовања више времена проводе у компанијама него ученици који се школују четири године. У трогодишњим школама за занимања као што су трговци, конобари, посластичари, креће се од првог разреда и проводи по један дан у предузећу, а у другом и трећем по два дана, а остала три у школи. Ако је занимање мало теже и ризичније, на пример бравар или заваривач, на практичну наставу се полази од другог разреда и проводи по два дана недељно у компанији – објашњава Александра Милићевић.
Ђаци у четворогодишњим средњим школама имају директну проходност на факултете па је овде и теоријска настава више изражена, а на практичну се иде по један дан недељно од другог разреда, а у трећем и четвртом – два дана.
Важно је напоменути да и ученици са завршеном трогодишњом школом могу да имају проходност на факултет ако се дошколују и заврше и четврти разред. На пример, кувар може после завршеног трећег разреда да упише и четврти за профил кулинарског техничара, а онда му се отварају врата и за неку од високошколских установа.
У Привредној комори Србије већ су раније саопштили да су пријаве послодаваца за нову 2024/2025. школску годину завршене. Укупно се пријавило више од 500 послодаваца. Поднето је и хиљаду изјава о спремности за организовање практичне наставе и то за готово 4.300 ученика. Највећа је потреба за кадровима из области машинства, трговине, туризма и угоститељства и електротехнике. У априлу ће бити објављен конкурс за упис ученика у средње школе.
С дипломом ученик сам бира фирму
После дуалног образовања око 70 посто ученика ради у занимањима за која су се школовали.
– Ученици немају обавезу да после дипломирања раде у компанији где су похађали наставу, а и предузетници такође немају обавезу да их запосле. Има и примера да ђаци наставе школовање на факултету, а после се врате у фирму где су обављали практичну наставу у средњој школи. За конкурс ПКС највише се пријављују домаће фирме, мале и средње, али има и великих компанија, а такође и страних које послују у нашој земљи. Идеја је и да убудуће кроз субвенције држава врати педесет одсто новца који је компанија уложила у ученика на крају школске године – преноси наша саговорница.
Накнада за дефицитарна занимања
Закон о дуалном образовању, појашњава наша саговорница, предвидео је две врсте осигурања ученика, материјалну и финансијску. Послодавац је у обавези да прибави опрему, одећу, средства за рад, да обезбеди трошкове топлог оброка, превоза и социјалног осигурања у случају повреде на раду. Ученици имају и право да за сваки сат проведен у фирми буду плаћени 70 одсто од минималне цене рада. Новом уредбом, која је донета почетком ове године, ученици ће добијати и накнаду од државе, а она ће се односити на оне који су одабрали дефицитарна занимања. Тачан износ знаће се када буде расписан конкурс, а како сазнајемо у ПКС, највероватније ће то бити пет хиљада динара месечно. Такође, предвиђене су и субвенције за компаније које школују ђаке дефицитарних занимања.
