У Лондону нисте странац

Први сусрет с Лондоном имали смо на аеродрому „Станстед”, који је од центра удаљен око сат и десет минута возом и удобан је као и наш „Соко”. Модеран, чист, има добро грејање. Возови иду на сваких двадесетак минута.

Цена карте коју можете да платите унапред онлајн или на самом аеродрому у једном правцу кошта мало више од 15 фунти. Да бисте лакше и јефтиније плаћали у Лондону, препорука је да се користи банковна картица која има опцију бесконтактног плаћања. Да бисте платили превоз, довољно је да картицу прислоните на уређај на улазу на станици.

Тркачи и бициклисти поред Темзе

Лондон је леп и велик град. Поготово када не пада киша. А када смо били, киша је константно падала.

Док шетате улицама града и посматрате људе, имате осећај да сте у Европи, после неколико минута у Азији, а одмах иза ћошка срешћете више породица које долазе из Африке и пиљарнице које продају неке вуду играчке. У Лондону живе готово све етничке групе људи с планете Земље, а спекулише се да у овом граду говори више од 300 језика. Упркос свему немате утисак да сте странац, јер иако постоје предрасуде да су Енглези уштогљени и немаштовити, сви су врло љубазни и бар две особе ће вам притећи у помоћ када на улици отворите план града.

Без обзира на време, у Лондону увек неко џогира. Трче поред Темзе, на улици, у парковима, прескачући туристе. Импресивно је да упркос хладном времену и температури од десет степени, има људи који шетају у бермудама, неки су били у кимону, док су поједини носили јапанке.

Туристи се превозе градским аутобусима, староседеоци возе бицикл. Више пута присуствовали смо трци бицикала и аутобуса где је возач двоточкаша користио све могуће трикове, прелазио и преко црвеног светла на семафору, уколико није било возила на видику.

Да сте туриста знаће се када прелазите улицу јер ћете по навици гледати прво лево, па десно.

Потребно је време да се научите како да пређете улицу у Лондону, јер је тамо све супротно од остатка Европе и нормалног света. Дакле, када прелазите улицу, прво гледате десно, па лево.

За девет дана у Лондону, три пута су нам у аутобус „утрчали” њихови „Бели”. Занимљиво је што је у два наврата возач аутобуса преко звучника најавио да ће за две-три станице почети контрола карта. И када смо очекивали стампедо шверцера, то се није десило.

За шољу чаја 10 фунти

Лондон је, зна се, скуп град. Само за шољу црног чаја мора да се издвоји 10 фунти, истина у чувеном хотелу „Риц”. Оваква места сваког човека изместе из стварности, као да се налазите у паралелној реалности. Смењују се златкасте и пастелнорозе боје и имате утисак да сте се вратили у средњи век. Иначе, „Риц” је познат по одржавању традиционалних поподневних чајанки.

Најбољи поглед на мост и реку Темзу је из клуба „Kопа”, ресторану који се налази уз саму обалу. Сто се обично резервише месец дана унапред. Чај и више врста колача и сендвича за једну особу коштају тридесетак фунти. Што се укуса и утиска тиче – вреди.

Без обзира на дубину џепа, обавезно пробајте уличну храну – врло је укусна и није скупа. Потпуно је безбедно јести на пијацама, с тезги, столова на улазима у супермаркете и станицама метроа. Храна је с разних меридијана, за све укусе и свачији џеп. Овде можете пронаћи српске ћевапе, бањалучки ћевап, али и кинеску, корејску, вијетнамску, турску, израелску, индијску храну... Оброк ће вас коштати десетак фунти по особи.

Дупке пуни пабови

Неће се рачунати да сте били у Лондону ако нисте посетили њихов традиционални паб познат као „Паблик хаус”. Пиће и храну наручујете за шанком. Пиће сами носите за сто, док вам храну (сендвиче) касније донесу.

У пабовима се нуде разна пива, често направљена у близини или у подрумима испод њих. Не покушавајте се да будете „паметни” и да тражите ирско пиво, јер би вам се таква идеја могла обити о главу. Пабови су дупке пуни од пет до осам сати после подне. Иначе, само ако имате среће наћи ћете одмах празан сто у пабу, а до тада лагано пијуцкате своје пиће за шанком. Нико не седи за столом више од сат времена. Препорука је да, пошто су њихови столови велики, љубазно питате људе који тамо већ седе, да ли можете да им се придружите. Неће вас одбити. Не морате да бринете за напојницу, јер је она урачуната у цену пића. Интересантно је да се већина пабова затвара у 23 сата. Пола сата пре затварања на то ће вас упозорити звоњава звона које виси у пабу близу шанка.

Енглески доручак и јапански ресторани

Енглески доручак је апсолутно невероватан феномен: ако га поједете ујутру, нећете бити гладни и издржаћете до вечере, поготово ако током дана попијете више пута своју дозу чаја. Нису у праву они који кажу да је пронаћи добар ресторан у Лондону или јако тешко или ће тамо бити јако скупо. Готово на сваком ћошку постоје одлични локали с пристојним ценама.

Откровење су били јапански ресторани у којима се послужују пецива на пари с додацима. Само на први поглед изгледа скупо да се за недељу дана издвоји 39 фунти, али за тај износ можете да једете колико хоћете. У цену грицкалица урачуната су топла и хладна предјела, разни сосови, врло укусни чипс, добродошлица коктел, лепиње на пари, вино и десерт.