Кожа нам је тесна
Пред крај године присетили смо се колико се ништа није променило, да међу нама и даље има и Шојића и Пантића
Судећи по небу изнад престонице у новогодишњој ноћи, када је засијало хиљаде искрица, изгледа да сасвим солидно живимо. Готово сваки дом опремио се пиротехничким средствима, утркујући се са комшијама ко ће јаче да „груне”. Као да је то ствар престижа. И као да имамо јаке адуте за славље.
Омамљени празничном чаролијом, заборавили смо на све наше трагедије које су нас задесиле, оне редове на каси у трговинским ланцима, папрене цене на рафовима, али и на наше „длакаве” суграђане који су ту ноћ, због наших лудорија, страдали. И не само они, већ и многи малишани који ни не слуте какву потенцијалну бомбу држе у својим нејаким ручицама. И џаба опомене и апели...
Сваке године понеко дете остане богаљ док родитељи, слуђени, и у жељи да им све обезбеде, заборављају оно најважније – разговор! Зато бих у овој години свима пожелела, више од свега, много разговора, а мање повишених тонова, агресије и мржње... јер ће нам све доћи на наплату.
Први јануар смо преспавали, а тек 2. смо се пребројавали и можда размишљали како ћемо да изгурамо најдужи месец у години. Телевизије су искористиле нашу поспаност да репризирају новогодишње програме, а мало и да одморе, јер већ сутрадан опет ће све по старом, заборављајући на новогодишње жеље и циљеве.
Ишчекујући најдужу ноћ, телевизије су, већ традиционално, приказивале добре старе филмове из осамдесетих, па се тако „Тесна кожа” емитовала, у исто време, и на РТС 1 и на ТВ Пинк. Можда то и није тако лоше да се пред крај године присетимо колико нам је кожа и даље тесна, колико се ништа није променило, да међу нама и даље има и Шојића и Пантића... и да док неки тешко зарађују свој динар, други га расипају на рачун предузећа... Образовани тешко долазе до радних места, и даље више генерација живи под истим кровом... Деца не слушају професоре и ауторитете, а спортска клађења за многе су сламчица спаса. Кад ћемо изаћи из наших тесних, скучених живота, све је неизвесније...
Већина телевизија последњи дан у години започела је годишњим резимеом. Неизбежно је било присетити се онога што је не само обележило годину, већ и наше животе, заувек, а то су трагедије које су се десиле у ОШ „Владислав Рибникар” и у селима Мало Орашје и Дубона. Можда то није било баш оно чега желимо да се присетимо и са чиме желимо да уђемо у нову годину, али засигурно је да ово никада не смемо да заборавимо, ни у новогодишњој ноћи, ни икада. Зато пригрлите своју децу, одузмите им петарде, ограничите им интернет садржаје и пружите им љубав и разумевање.
Са неком од наших песама РТС је започео новогодишњи програм који је, први пут након што је преузела дужност уредника Забавног програма, креирала Сандра Перовић. И већ по првим кадровима видео се велики помак. Све је било достојанственије, умереније, културније, сведеније и помало заличило на естетику Телевизије Београд из њених златних година. За почетак, нисмо видели позната ТВ лица како плешу, ломе се у куку и уносе у камере замењујући улоге са естрадним звездама, јер нико не жели такве да их види.
Подељен у четири сегмента, клуб, кафана, кабаре и сцена, новогодишњи програм понудио нам је хитове различитих музичких жанрова, а овога пута више је простора дато рокенрол класицима што је за сваку похвалу. Ето, може и тако! Без дубоких деколтеа у првом плану, без бацакања, без непримерене еуфорије... Додуше, могло је и без неких естрадних личности.
Јавни сервис треба да буде достојанствен, и да се не утркује са осталим комерцијалним телевизијама. Можда ће у почетку бити тешко, али традиција, навика гледалаца и фреквенције су на њиховој страни. Корак по корак, и прихватићемо лепе манире и вредности. Можда мало више хумора и духовитијих скечева не би било наодмет, али за то се побринула „Радио Милева” која нас је поново разгалила, насмејала, продрмала... јер „ко то грми, сева... радио Милева”.
А после дуге ноћи, музичари Бечке филхармоније залечили су нам душу вечним терапеутским мелодијама. Штета што се новогодишњи концерт из Мјузикферајна не емитује, као некад, на РТС 1. Ова музика лечи и показује лепши део човечанства. Можда би нам све излечила.
