Шта све видимо из свемира

Четвороделна документарна серија „Земља посматрана из свемира” коју од вечерас у 20.00 емитује кабловски канал Вијасат нејчер, представља нова открића и запањујуће боје и шаре наше планете.

Главни „помагач” екипи која је радила серију јесу сателити захваљујући којима се виде и најситнији детаљи из свемира. Коришћене су координисане слике са сателита којима управља 20 међународних свемирских агенција и неколико приватних компанија, показујући сасвим нову страну наше планете која се брзо мења, од Јапана до Боцване.

Веровали или не, можемо да видимо бебу пингвина како прави прве кораке, породицу слонова који се боре да преживе усред суше и човека у великом граду који храни хиљаде папига.

Међутим, наша планета може да покаже и своју тамнију страну: глечери изненада нестају, пожари гутају шуме, а наш свет се мења алармантном брзином.

Трагом измета пингвина

Захваљујући хиљадама сателита који круже око Земље, можемо да проучавамо иначе неприступачна места као што је Арктик. Он је дом царских пингвина, а једна њихова колонија окружена је смеђим мрљама које су јасно видљиве из свемира. Реч је о њиховом измету.

Једна колонија од 10.000 пингвина има много младунаца излеглих само месец дана. Одрасли и њихови младунци често су принуђени на миграције због потраге за чистим снегом и храном.

Ако бисмо тражили колоније царских пингвина одозго, морали бисмо да тражимо мрље од измета које остављају за собом. И ово је чудна, али веома корисна метода, јер је 26 нових колонија пингвина откривено у последње време захваљујући овој претрази из висина одакле се срећом не осећа мирис.

Веза удаљених континената

Сателити нам могу помоћи да посматрамо још више феномена који одузимају дах. На пример, везу између два удаљена континента која помаже милионима животиња.

У северној Африци ветар подиже прашину богату минералима са сувог дна некадашњих језера. Масивни облак прашине, широк стотине километара, прелази Атлантски океан да би се спустио изнад Централне и Јужне Америке, где се комбинује са кишним облацима да би пао на земљу као кишне капи богате минералима, ђубрећи земљу и стварајући настањиво окружење за више врста него било где другде на Земљи.

Користећи сателите, научници су израчунали да више од 27 милиона тона пустињске прашине пређе ово путовање од 3.000 километара сваке године.

Слонови у потрази за минералима

У овој документарној серији гледање сателитских снимака показало је занимљив феномен изнад џунгле у Конгу. Десетине стаза воде до једне тачке у прашуми – Села слонова.

Шумски слонови обично живе у малим породичним групама, али Село слонова привлачи 150 њих дневно јер њиховој исхрани лишћем и воћем недостају неки од кључних минерала које могу да добију овде.

Испод површине се могу наћи натријум, калијум и калцијум, које животиње ископавају својим кљовама, усисавају сурлама и дувају у околне воде, које потом посрчу. Ова активност траје вековима и резултирала је стварањем 500 метара дуге чистине усред џунгле, пуне бушотина. То је и место окупљања где се слонови могу дружити и формирати доживотне везе.