Отрови свуда око нас
Подаци о здравственом стању светске популације делују забрињавајуће. Велики проценат људи има прекомерну телесну тежину, све је више случајева дијабетеса и предијабетеса, док се метаболички поремећаји јављају све раније. Паралелно са тим, бележи се раст стопа алергијских, запаљенских и аутоимуних болести, и то брзином која надмашује промене у генетском профилу популације.
У прошлим годинама, ти фактори су углавном били занемаривани у традиционалној западној медицини, међутим, све је више доказа у вези њиховог значаја за плодност, хормонско и метаболичко здравље и рак.
Иако су неке индустријске хемикалије и отрови идентификовани као канцерогени и њихова употреба накнадно регулисана, многи остају упорни и настављају да их слободно користе.
Иако су исхрана и начин живота и даље најважнији фактори који утичу на здравље, све више научних расправа усмерава пажњу на мање видљив, али потенцијално значајан узрок: изложеност хемијским супстанцама из животне средине које могу да ремете ендокрини систем. Ови такозвани ендокрини дисруптори у фокусу су савремених истраживања због могућег утицаја на хормонску равнотежу, плодност и метаболичке процесе.
У традиционалној западној медицини ови фактори су дуго били у другом плану, али последњих година расте број студија које указују на њихову потенцијалну улогу у развоју различитих хроничних стања, од поремећаја плодности до одређених врста карцинома. Иако су неке индустријске хемикалије већ идентификоване као канцерогене и накнадно регулисане, велики број њих и даље је присутан у свакодневној употреби.
Пестициди су међу најраспрострањенијим загађивачима. Користе се у пољопривреди за заштиту усева, али могу доспети у храну, воду, земљиште и ваздух. Дуготрајна изложеност појединим врстама пестицида повезује се са иритацијама, алергијским реакцијама, поремећајима хормона, оштећењима органа, па и повећаним ризиком од појединих болести.
Фталати су хемијска једињења која се додају пластици како би постала мекша и флексибилнија. Могу се ослобађати из амбалаже и других производа, а у организам доспевају храном, водом, ваздухом или контактом са кожом. Познати су као супстанце које могу деловати као хормонски дисруптори, а истраживања их доводе у везу са поремећајима репродуктивног здравља и метаболичким дисбалансима.
Бисфенол А је још једно широко распрострањено једињење које се користи у производњи пластике и амбалаже. Најчешће се налази у конзервираној храни и пићима, пластичним посудама, као и на термалним фискалним рачунима. И он спада у супстанце које могу утицати на хормонски систем, а поједина истраживања га повезују са повећаним ризиком од гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и одређених поремећаја развоја.
Најчешће се налази у конзервама хране и пића, газираних сокова и пива, папиру и кутијама за пице и фискалним рачунима.
Још један све присутнији проблем је микропластика, ситне честице пластике које настају распадањем већих комада пластике у околини или се додају неким козметичким и хигијенским производима. Могу се наћи у води, ваздуху, земљишту и храни, посебно у морским плодовима.
Микропластика може да уђе у наше тело кроз гутање или удисање, па да се накупља у нашим органима и ткивима. Честице микропластике могу да преносе друге отровне супстанце, као што су пестициди, фталати и бисфенол А, да изазову упале, оштећења ћелија, оксидативни стрес, промене у микробиому црева и друге негативне ефекте.
Отрови у козметици
Посебну пажњу последњих година привлаче и хемикалије у козметици. Новија истраживања указују да се у појединим производима, попут водоотпорних маскара, пудера и течних кармина, могу наћи високи нивои флуора, што упућује на могуће присуство PFAS супстанци, групе хемикалија које су дуго присутне у индустријској производњи и познате по својој постојаности у животној средини. Забрињавајуће је што ове супстанце често нису јасно наведене на декларацијама производа.
Поред њих, у козметици се често налазе и парабени – конзерванси који могу утицати на хормонску равнотежу, ометају рад хормона и повећају ризик од рака дојке и тестиса, као и формалдехид, који се користи као конзерванс у појединим производима за косу, кожу и нокте, а класификује се као потенцијално канцерогена супстанца.
У истој групи ризичних материја налазе се и тешки метали. Олово, кадмијум, жива и алуминијум могу се у траговима наћи у појединим козметичким производима, укључујући ружеве, маскаре и пудере, најчешће као последица контаминације сировина или производних процеса. Ове супстанце могу да се акумулирају у организму и оштете мождане ћелије, бубреге, јетру и друге органе.
Жива је посебно токсична и позната по свом утицају на нервни систем и бубрежну функцију, док се алуминијум најчешће доводи у везу са употребом у дезодорансима и антиперспирасима. Иако научни ставови о његовој директној штетности још увек нису у потпуности усаглашени, интересовање за његов дугорочни утицај на организам и даље расте.
Упркос све већем броју истраживања и регулатива, велики број ових супстанци и даље је присутан у свакодневним производима. Питање које се све чешће поставља јесте не само колико смо изложени овим хемикалијама, већ и какве су дугорочне последице те континуиране, тихе изложености коју савремени човек више не може лако да избегне.
