Можда сте наследили мајчине очи, али генетски гледано, користите више ДНК материјала које сте добили од оца.

То је закључак студије на мишевима, за коју истраживачи кажу да се вероватно односи на све сисаре.⁠

Амерички истраживачи су истраживали на хиљаде мишјих гена и проучавали да ли јединке показују ефекте специфичне за једног од родитеља. Дошли су до закључка да чак и када су активације гена у равнотежи, тасови превагну у корист очева.

Испитивање да ли ова неравнотежа постоји и код људи могло би да научницима пружи увид у узроке наследних стања, као што су дијабетес или срчане болести, на пример.⁠

Истраживачи су открили да је 60 одсто мишјих гена, било копија од оца, као и да су били активнији од копије од мајке. Ова неравнотежа је резултирала бебама мишевима, чији су мозгови значајно више личили на очеве, генетски гледано.⁠

„Сада знамо да сисари више изражавају генетске варијанте својих очева”, каже Пардо-Мануел де Вилена, шеф истраживачког тима, професор и председник Одељења за генетику на Универзитету Северне Каролине у Чапел Хилу. Он је међународни лидер у области генетике, који се бави еволуцијом, мишјом генетиком, епигенетиком, деобама и сегрегацијом хромозома.

„Замислите сада да је одређена врста генске мутације лоша. Ако је наслеђена од мајке, ген не би био толико изражен као да је наслеђен од оца. Генетски, ви сте више као ваш отац него ваша мајка”, закључује Де Вилена.

Очеви гени одговорни за таленте и фобије

Иако од оба родитеља наслеђујемо исту количину генетских мутација које нас чине оним што јесмо, ми у стварности користимо више очеве ДНК него мајчине.

Иако научници још увек не могу да дају јасан одговор на питање шта највише утиче на карактер људи – околина, гени или васпитање, многе студије су показале да не наслеђујемо само изглед већ и неке особине личности, таленте и фобије.

Фобије

Преношење фобија кроз ДНК је доказала студија у којој су мишеви тренирани да избегавају све мирисе сличне мирису трешњиног цвета. Ово је утицало на ДНК субјеката тако да је део ДНК одговаран за осетљивост на овај мирис био активнији у сперматозоидима мишева-очева. Као резултат, деца и унуци су били веома осетљиви на трешњин мирис и избегавали су га, иако нису имали прави разлог за то.

Екстровертност

Неке карактерне особине стичемо с годинама, а неке су већ записане у нашој ДНК. На пример, гени WСЦД2 и ПЦДХ15 су повезани са екстровертношћу. Можда разлог што сте толико друштвени лежи у генима ваших предака, а не у чињеници да су вас родитељи уписивали на све могуће ваншколске активности. Осим тога, постоји генетска веза између екстровертности, поремећаја пажње и хиперактивности.

Смисао за хумор

Неки људи верују да је смисао за хумор научена особина која зависи од околине у којој особа одраста. Током студије, међутим, откривено је да људи са кратким алелима на гену 5-ХТТЛПР, који се најчешће наслеђује од очева, показују позитивне реакције и чешће се смеју. Резултати студије су потврђени и када су у обзир узете године, пол, етничка припадност и симптоми депресије.

Склоност зависности

Гени и наследне особине су од 40 до 60 одсто одговорни за развој зависности. На пример, веза између зависности и гена Д2 проучена је до детаља. Д2 је тип допаминског рецептора, а какав ће он бити наслеђује се најчешће од очева. Људи код којих ови рецептори не раде добро, склонији су узимању супстанци које изазивају зависност.

Штедљивост

Кад се ради о новцу, наше се акције у 30 одсто случајева могу објаснити природним факторима. Неки људи су генетски склони штедњи новца, без обзира на висину прихода, пол и образовање. Овакви људи ређе имају лоше навике попут пушења и мање су подложни дијабетесу. Ово се дешава јер су доследнији у понашању и имају бољу самоконтролу, захваљујући својој ДНК. Верује се да се ове особине, такође, наслеђују од очева.