Неуротичнe особе дуже живе
Неуротични људи често носе етикету „тешких“ — превише су осетљиви, склони бризи, унутрашњим драмама и сталном преиспитивању. У свакодневном говору, неуротичност је готово синоним за слабост карактера или емотивну нестабилност. Али, шта ако је та особина, која се толико често критикује, заправо један од скривених покретача људског напретка?
Савремена психологија и неуронаука све више указују да иза појачане осетљивости и унутрашње напетости стоје изузетне способности, оштар ум, дубока емпатија и снажна креативна искра. Они који стално анализирају, сумњају и „врте филм у глави“ можда не живе лакше, али управо захваљујући том унутрашњем немиру чешће постављају права питања, уочавају детаље које други превиде и проналазе оригинална решења.
У свету који награђује брзину и површну сигурност, неуротични ум делује као контратежа. Он је спорији, али дубљи, немирнији, а често и бриљантнији.
Неуротични људи можда добијају много критика, али у стварности, неуротичност је повезана са неким веома добрим особинама - интелигенцијом и креативношћу, између осталих.
Истраживачи са Универзитета у Единбургу и Универзитетског колеџа Лондон, предложили су да постоји још једна, неочекивана предност неуротичности, која може бити повезана са дужим животом. Ова чињеница, међутим, зависи од тога какав сте тип неуротичара и колико кажете да сте здрави.
Тим је проучавао два подтипа неуротичности - анксиозно-напети и забринуто-рањиви.
Анксиозно-напети тип би одговорио „да” на питања као што су:
Да ли бисте себе назвали нервозном особом?
Да ли патите од необјашњивих страхова?
Да ли бисте себе назвали напетим или преосетљивим?
Забринуто-рањиви типови би се поистоветили са овим:
Да ли се превише бринете након непријатног искуства?
Да ли је лако повредити ваша осећања?
Да ли вас икада мучи осећање кривице?
Да ли се много бринете?
Занимљиво је да је тим открио да је само забринуто-рањиви подтип, али не и анксиозно-напети тип, био повезан са смањеним ризиком од смртности, без обзира на то колико су учесници рекли да су здрави или болесни.
Неки људи могу бити скептични према оваквим тврдњама, јер неуротичност се обично сматра негативном особином која отежава живот. Истраживачи су, међутим, објаснили да неуротичност може имати и адаптивну вредност, јер подстиче људе да буду опрезнији, пажљивији и самосвеснији.
Неуротичност, такође, може мотивисати људе да траже помоћ и подршку када се суоче са проблемима. Дакле, можда није све тако црно-бело као што се чини. Неуротичност и забринутост могу имати и своје предности, ако се користе на прави начин.
