Жене занемарене у студијама
Мушкарци су много чешће учесници медицинских истраживања којим се испитују нови лекови и болести
Жене чешће него мушкарци имају Алцхајмерову деменцију и аутоимуне болести, попут реуматоидног артритиса или системског лупуса. Чешће се жале на хронични умор, а рак плућа код непушача двоструко је чешћи код жена, а и срчани удар, бар у свету, постаје све више женска болест.
Али, упркос овим сазнањима, жене се као учеснице у медицинским студијама појављују у значајно мањем броју него мушкарци, чак и у болестима у којима имају већи ризик да оболе. Већ деценијама постоји обећање да ће се ово променити, али, како преноси британски лист „Гардијан”, то се не догађа: у медицинским студијама, односно клиничким истраживањима жене су видно у другом плану. Толико да је из Беле куће, од супруге председника Џоа Бајдена потекла најновија иницијатива да се ова неједнакост исправи. Чак су и лабораторијски мишеви претежно мушког пола!
Још пре 30 година Конгрес је наредио националним институтима за здравље да воде рачуна о томе да жене буду подједнако укључене у клиничка испитивања. И било је помака, али недовољног, а цену плаћају жене и девојке. Нити истраживачи укључују довољно жена у клиничка испитивања, нити педантно траже разлике како мушкарци и жене реагују на неки нови лек. Чак постоје и преваре, наводно се у клиничка испитивања које финансира Национални институт за здравство укључује 58,5 одсто жена, али нико у студију не прима радо ни труднице или жене које доје. Чак ни испитивања најновијих терапија за мршављење нису успела да утврде да ли жене другачије реагују на третмане засноване на хормонским лековима.
Управо су трудноћа, менструални циклус и остале хормонске буре, али и чињеница да су жене које имају породицу и децу и немају баш много времена за долазак на неке клинике где ће давати крв и пролазити друга испитивања били разлози да су се истраживачи окретали мушкарцима. Жене могу и да затрудне или су превише осетљиве, крхке да изгурају дуга истраживања.
Међутим, пол постаје све важнији у медицини, чак и на ћелијском, генетском нивоу, постоје полне разлике, а то се занемарује и мора да буде промењено.
Др Стефани Фобион, експерт за менопаузу клинике Мејо на Флориди, указала је да се заправо и не зна како у овом часу на жене делују најтраженији и најпопуларнији лекови за гојазност семаглутид, који се продају под именом вегови, оземпик и рибелсус, а за којима влада светска помама. Они помажу, како се наводи у тексту у „Гардијану”, да гојазни људи изгубе до 15 одсто или више телесне тежине за нешто више од годину дана, а служе и за лечење срчаних обољења и наравно дијабетеса. Ова докторка је испитивала како ови лекови утичу на жене које узимају одређене лекове за рак дојке. Ниједно од испитивања објављено у престижним медицинским часописима није указало на разлике у мршављењу мушкараца и жена, а утврђено је да лек има везе с естрогеном, женским хормоном.
