Гавез, чудо народне медицине

Гавез (Symphytum officinale L.) је једна од најдрагоценијих лековитих биљака. Расте као коров, а право је чудо народне медицине. Његова лековита својства позната су од давнина, односно још од античких времена. Коришћен је против болова, за лечење реуме, костобоље и свих болести зглобова, као и разних упалних стања на кожи.

Лековитост гавеза давно су препознали народи Далеког истока. Користио се у лечењу многих болести од мучнине, преко акни, до прелома костију, као и за дијареју, кашаљ и болести плућа. У терапеутске сврхе у Јапану коришћен је још пре 2.000 година.

Данас гавез представља важну биљку у служби лепоте и здравља.

За ране, преломе, али и чукљеве

Најчешће се, ипак, користи за лечење рана, код уганућа и прелома.

Гел, маст и облоге користе се као природни лекови за ублажавање упале и болова и бржи опоравак мишића и зглобова. Гавез је једини природни лек који помаже код чукљева и деформације палца.

Расте као коров на влажним ливадама, поред саобраћајница и канала, на обалама река и потока, њивама, баштама, старим воћњацима и виноградима, вртовима, влажним шумама. Широко је распрострањен у равницама. Најчешће се среће на подручјима јужног и средњег Баната, Вршачких планина и на Сремском лесном платоу. У народу је познат под различитим називима: содула, црни корен, велики гавез, црни гавез, воловски језик, килњак, пљушч, сватовци, свеник, кухињско зеље, итд.

Према ботаничкој класификацији припада роду Symphytum, а научни назив потиче од грчке речи symphyton што у преводу значи расти заједно. Овим термином древни аутори означавали су многе биљке које су се примењивале за лечење костију.

Гавез је вишегодишња полужбунаста биљка, висине од 50 до 150 сантиметара, вретенастог, разгранатог, снажног, меснатог корена, споља црног, а изнутра беличастог, богатог слузима. Цвета од маја до половине септембра.

За израду лековитих приправака користи се корен, ређе надземни део биљке. Вађење корена обавља се у јесен или у рано пролеће. Извађено корење треба очисти од нечистоћа, опрати, исећи на комаде, сушити на топлом и промајном месту. Осушен материјал чувати до годину дана заштићен од светлости, влаге и штеточина.

Од лековитих материја садржи пурински дериват алантоин, слузи, танине, аспарагин, холин. Алантоин, главни састојак корена, поспешује гранулацију и регенерацију ткива.

Народ је приписивао овој биљци изузетну исцелитељску моћ. Постојало је веровање и мит да би два прста срасла један за други кад би се четрдесет дана привијала каша од гавеза. Лековити приправци примењивани су за испирање уста и крајника, код запаљења једњака, чира желуца и дванаестопалачног црева, за заустављање крварења. Облоге и каше коришћене су код прелома костију, запаљења тетива, артритиса, уганућа, убоја, тромбофлебитиса, за лечење рана које тешко зарастају, итд.

Међутим, новије научне студије показале су да примена гавеза, због садржаја пиролизидинских алкалоида, при дужој употреби испољава хепатотоксично, канцерогено и мутагено деловање у експериментима на пацовима. Такође, истраживања су показала да се токсичност не манифестује након локалне примене на кожи, због веома мале ресорпције. Због свега наведеног, у фитотерапеутским приручницима новијег датума, употреба гавеза у сврху лечења се ограничава.

Никад на оштећену кожу

Данас се препоручује само у препаратима за спољашњу употребу, као што су масти, гелови и кремови. Препарати се не смеју примењивати на озлеђеној кожи, као и за време трудноће и дојења. Због тога се гавез више не продаје у Америци, осим у облику крема и масти. Велика Британија, Аустралија, Канада и Немачка такође су забраниле продају оралних производа који садрже гавез. Опасне супстанце апсорбују се кроз кожу, па се у организму могу накупљати штетне количине. Треба бити опрезан при коришћењу масти која садржи гавез и никада се не сме користити на оштећеној кожи. Стога лечење гавезом треба изводити искључиво по препоруци и надзором лекара.