Јесте ли пробали херцеговачки сир из овчије коже

Ако сте гост у Херцеговини нема куће у којој вас неће послужити торотаном или сиром из „мјешине“. Овај аутохтони сир посебан је пре свега због тога што се чува у овчијој кожи која му даје специфичан укус и мирис. Са поносом га , као деликатес, служе и угоститељи у најбољим ресторанима, јер одлично иде уз вино, али и пршут, лети се служи само са парадајзом, а често и са качамаком и маслом. Неизоставно је предјело и на славској трпези. Због специфичног начина производње можда је и једини сир који се не може производити индустријски. Производи се најчешће од непастеризованог крављег, а нешто ређе од овчијег или козјег млека. Пошто се загреје на температури од 31 до 35 степени, у млеко се додаје природно сириште и за сат времена се обликује сир и ставља под пресу. Када се добро оцеди сир се одлаже у дрвено буре и чува док се не прикупи довољна количина за један „мијех“. Овчија кожа је посебно припремљена, мора бити сува и неколико дана одимљена пре коришћења.

ВЕГЕТАЦИЈА И КЛИМА

Припремљен сир се ломи рукама и ставља у „мијех“, соли крупном сољу и притиска тако да у садржају не остане ваздуха(јер би се у супротном покварио). Када се попуни, „мијех“ се чврсто затвара и оставља наредних два до три месеца да одстоји. Почиње процес зрења сира који када је припремљен мора да има уједначену боју, да се мрви и да је довољно сув. Има специфичан укус и веома оштар мирис управо због чувања у овој овчијој кожи. Кажу да на специфичан укус овог сира утиче вегетација, клима, као и врсте биљака којима се стока храни. Етнолози тврде да се овај производ први пут помиње у 14. веку и то у списима Дубровачког архива. Његова производња је карактеристична за целокупно динарско подручје, али у Херцеговини, посебно у општини Невесиње се традиционално производи.

АУТЕНТИЧНО ИЗ КАТУНА

Произвођачи из овог краја током лета одлазе на планину у катуне и тамо праве овај сир који стиже за продају почетком јесени. Сматра се да је овај специјалитет настао као један вид конзервирања сира приликом боравка у катунима. Интересантно је да се прави на исти начин као и у средњем веку. Овај специјалитет Херцеговине уписан је и на прелиминарну листу нематеријалног наслеђа УНЕСКО-а још пре две године. Иницијативу је покренула локална организација 'Слоу фуд“  из Требиња. Пошто је ова организација покренула пројекат 'Виртуелно путовање - траговима предака', у коме су основа била традиционална јела и пића на подручју источне Херцеговине и првенствено њихова заштита, а затим и промоција,како кажу, дошли су на идеју да номинују овај сир за УНЕСКО-ву листу нематеријалног наслеђа.