Истрајни чувар завичаја
Док многа села нестају, у Избицама, поред границе с Косовом, број становника расте, за шта је својим бројним хуманитарним акцијама заслужан писац из Новог Пазара
Избице је село испод огранка планине Рогозне, око пет километара удаљено од Новог Пазара. Ово је једно од ретких српских села где се деца рађају, а мештани подижу разне зграде и не размишљају о одласку. Посебно је то реткост за планинска места од Рогозне према Голији.
Мештани Избица, уз свесрдну подршку новопазарског писца Зорана Јеремића, организовали су се у удружења и много тога заједнички урадили. За последњих четврт века подигли су цркву, сеоски дом, направили библиотеку, сликарски атеље, основали културно-уметничко друштво са четрдесетак чланова.
Уз помоћ државе асфалтирали су прилазне путеве, основали и пољопривредно удружење и у сваком смислу могу да послуже за пример многима. Нажалост, сведоци смо да се села, а посебно она планинска, гасе и нестају, што очигледно није случај и с овим местом које има 360 становника, више него пре Другог светског рата и послератне урбанизације.
Зоран Јеремић, правник по занимању, одрастао је у граду, али како су његови преци из Избица, одлучио је да помогне свом крају. Он је, између осталог, заслужан и што је у овом месту саграђена Црква Свете Тројице. Тренутно је у току фрескописање, како би и ентеријер био завршен.
– Темељи храма Свете Тројице у Избицама, на граници с Косовом и Метохијом, освештани су 10. октобра 1999. године. То је био први храм који је почео да се гради, после те наше туге, бола и жалости. Зато су наша радост и упорност биле велике, јер увек је јача сила која ствара од оне која уништава – каже Јеремић и додаје да су им током градње биле увек на уму речи патријарха српског г. Павла, да се кућа гради за чељад, а црква за народ.
Уз помоћ и разумевање великог броја приложника 2005. године храм је освештан и изграђен у стилу рашке школе. После изградње цркве у селу је саграђено још двадесет нових кућа. Нико се није одселио, а има и повратника из града.
– Сада је у току фрескописање ентеријера Свете Тројице, па су добродошли сви који желе да помогну. Донатори и приложници могу по жељи да одаберу фреску или слику коју би желели да виде осликану у храму – каже Јеремић, који је и председник Удружења „Пријатељи Избица”.
Зоранов животни пут није био лак. Завршио је Правни факултет у Крагујевцу, али током студија радио је многе послове да би обезбедио средства за живот. Био је ноћни чувар у штампарији јер му је тако остајало више времена да учи, касније је прешао на место магационера, па комерцијалисте. Потом је посао нашао у осигуравајућим кућама, па затим у Центру за социјални рад у Дому за старе, а затим и у сектору за рад с малолетним преступницима. То богато животно искуство усмерило га је ка хуманитарном раду. Представник је хуманитарне организације „Сена и Сава” из Париза, оснивач и председник Удружења пољопривредника Избице, члан Управног одбора „Задужбине Родољуб Нићифоровић”, оснивач библиотеке „Свете Тројице” у том селу, члан Књижевног друштва КиМ.
На овогодишњем Сајму књига у Београду одржана је промоција Јеремићевих дела. Била је то прилика да попричамо с њим. Написао је романе „Ожиљци”, „Писмо”, „С оне стране ћутања”, „Заријина тескоба”. Његова дела објављује Завичајна библиотека „Доситеј Обрадовић” из Новог Пазара.
Јеремић је класичан завичајни писац, теме и мотиве бира у новопазарском крају, дочарава публици ликове из свог детињства и младости, истакао је Енес Никшић, директор завичајне библиотеке.
Књижевни критичари се слажу у оцени да је Зоран Јеремић истрајни чувар свога краја од заборава.
Учињеном послу мане нема
Унукама Николини и Ксенији посветио је књигу сакупљених народних умотворина. У књизи „Да ли су погрешили” сакупио је и записао велики број народних пословица, изрека, узречица, доскочица.
„Ако теби није до себе стало, шта од другога да очекујеш”, „Ако те блесав превари, онда си дупло преварен”, „Ко живи на кредит, умире на рате”, „Ко злима опрашта, добрима шкоди”, „Теже је лагати без грешке, него говорити истину”, „Учињеном послу мане нема”, „Увек сумњајте у велика обећања”, али да и ми додамо – не сумњајте у Зоранов велики ентузијазам.
