Страхови и изазови Прашког пролећа
О начинима на који су излазили из окупиране Чехословачке 1968. године, као и о догађајима који су томе претходили, сведоче учесници, прашки студенти и данас наши признати филмски ствараоци: Предраг Пега Поповић, Горан Марковић, Срђан Карановић, Рајко Грлић и Лордан Зафрановић
Три епизоде документарне серије „Пролеће у прашкој школи“ (четвртак, РТС 2, 21.49) увешће гледаоце у причу о једној познатој фотографији и њеном аутору, о цензури и аутоцензури, о изазовима и страховима у турбулентном времену Прашког пролећа и војне интервенције СССР 1968. године у тадашњој Чехословачкој.
Своје виђење ових догађаја, са дистанцом од педесет година, дају филмски аутори који су у то време студирали на прашкој академији (ФАМУ), а касније, када су почели да реализују своја филмска остварења у кинематографији некадашње Југославије, сврстани су у „чешку школу” која је изнедрила неке од најзначајнијих филмова земље, која више не постоји.
Предраг Пега Поповић је познати директор фотографије, први дипломирани филмски сниматељ у некадашњој Југославији, професор и декан на Факултету драмских уметности у Београду, човек који је снимио 26 играних филмова. У време његовог студирања на престижном ФАМУ у Прагу, заједно са Гораном Марковићем, Срђаном Карановићем, Лорданом Зафрановићем, Гораном Паскаљевићем и Рајком Грлићем, који учествују у овој троделној документарној ТВ серији, десило се Прашко пролеће 1968, потом интервенција СССР и пет земаља Варшавског пакта и, као парадигматични завршетак, самоспаљивање Јана Палаха у јануару 1969.године.
Прва епизода „Пролеће у прашкој школи“ почиње реченицом сниматеља Предрага Поповића: „Када сам у прашкој мртвачници фотографисао Јана Палаха 19. јануара 1969. године, његово лице било је жуто“. У наставку се учесници, тадашњи студенти филмске академије ФАМУ у Прагу, присећају њиховог одласка из тада много либералније СФРЈ у Чехословачку 1965. године. Била је то земља у потпуном сивилу реалног социјализма, чланица Варшавског пакта, под директним надзором СССР, али и земља са богатом културом. Онда се 1968. године десило Прашко пролеће са таласом демократије и слободе које је, предвођено тадашњим председником Александром Дубчеком, све променило и дало Чесима и Словацима наду у боље сутра и веровање у „социјализам са људским лицем”.
Но, Совјети нису седели скрштених руку и 21. августа 1968, са још пет земаља чланица Варшавског пакта, окупирали су Чехословачку и прекинули те демократске промене. Педесетак људи је погинуло, остали су се помирили са судбином, а значајни филмски аутори Милош Форман, Иван Пасер и Јан Кадар су емигрирали.
О начинима на који су они излазили из окупиране Чехословачке, као и о догађајима који су томе претходили, сведоче учесници који говоре у овој епизоди: сниматељ Предраг Пега Поповић, редитељи Горан Марковић, Срђан Карановић, Рајко Грлић и Лордан Зафрановић.
Сценарио и режију потписује Милан Никодијевић.
