Стрип у улози буквара

У ово време опште дигитализације, о своме граду и земљи, али и о познатим писцима, деца која, иначе, данас мање читају, научиће пре из стрипова, каже за „Магазин” професор и дизајнер Здравко Мићановић на чијој изложби стрипа у СКЦ-у је могло да се види како стрип преузима улогу књиге.

Врабац Џивџан као скоро заборављени симбол Београда, из своје перспективе деци „прича” о својим догодовштинама и о томе како да чувају свој град.

Дела култног дечјег писца Јове Јовановића Змаја у стрипу, који их цртежима нагони да окрећу странице, изгледају деци привлачније и на њих се радо враћају или их прате у наставцима, тврди Мићановић. Адаптирао је тако и стихове Душка Радовића и Бранка Ћопића.

Овом изложбом, иначе, обележено је 20 година сарадње аутора са дечјим листом „Бијела пчела” из Ријеке.  „Бијела пчела” је једини дечји лист на хрватском културном простору штампан на српском језику, ћириличним и латиничним писмом. Његови едукативно-информативни и забавни садржаји усмерени су на развијање духа толеранције, мира и поштовања различитости културних традиција. Лист је намењен деци српске националности, а циљ листа је очување српског језика и писма.

Издавач je Српско културно друштво Просвјета из Загреба – пододбор Ријека.

Током две деценије стрип сарадње у Мићановићевом фокусу, како прича,  биле су теме биране према личној наклоности, али прилагођене и концепцији листа. У наведеном периоду објављено је 400 стрип табли, и све су у одговарајућим форматима представљене на изложби.

Рад на стрипу за аутора био је активност у ‘слободно време‘, с обзиром да је током те стрип авантуре (која и даље траје) на ФПУ у Београду био 20 година професор на одсеку Графички дизајн, истовремено активно делујући у више уметничких области како практично тако и теоретски.

У својој каријери имао је више од двадесет самосталних изложби из области графичког дизајна-плаката, илустрације, стрипа и цртежа – широм бивше Југославије. Добитник је великог броја признања у области дизајна, а сарађивао је са најзначајнијим институцијама културе код нас као што су  Народни музеј Београд, Народно позориште Београд, Завод за уџбенике и наставна средста, Српска књижевна задруга, као и Манифестација „Сусрети позоришта” у Брчко.

Како додаје, од када је одавно дошао у Београд из Сарајева у ком је завршио дизајн, као „џивџан” заволео је овај свој град.