Од старе вуне сувенир
Технику мокрог и сувог пустовања у Сремској Митровици учило је 20 жена. Шарене кугле ће на дар добијати дипломате како би нешто више сазнале о нашој баштини
Вуна је за човечанство одиграла пресудну улогу: за одевање је значила оно што је пшеница била за исхрану. Ресурс је који се сам обнавља и не загађује, на високој је цени, па опет се 3.500 тона овчије вуне произведене у Србији годишње спаљује као сувишно. Зато су жене Етно мреже одлучиле да врате вредност вуни, објаснила је Виолета Јовановић, извршна директорка Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и председница Етно мреже, приликом отварања прве регионалне, тродневне колоније пустовања одржане у Сремској Митровици.
Колонија основана по програму Прекограничне сарадње ЕУ за бољи друштвено-економски развој и очување традиционалних заната, у сарадњи с удружењем „Босанске рукотворине”, у Музеју Царска палата, окупила је 20 жена из Србије и БиХ. Оне су иглицама, техникама мокрог и сувог пустовања, правиле вунене украсне кугле с мотивима из палате Сирмијума, старог римског налазишта.
Римски симбол као мотив
Најчешћи мотив њиховог пустовања био је знак ове палате – Соломонов чвор. Кугле ће бити откупљене од жена као значајни сувенири, а приликом одлазака наших представника у стране земље биће поклони, а добијаће их и дипломате које долазе како би се упознале с нашом традицијом, рекла је градоначелница Сремске Митровице Светлана Миловановић на крају првог, дипломатског дана. О раду колоније представници ЕУ, амбасада и наших државних институција разговарали су с учесницама.
„Пустовање је обрада вунених влакана, најстарија текстилна техника, старија од ткања. Мокра техника пустовања подразумева прво ручно ваљање вуне топлом водом и сапуном, што омогућује спајање нити вуне у смесу кроз коју не продире ваздух, тако да обликујете уметнички предмет по жељи. Када се вуна осуши, додају се мотиви и орнаменти сувом иглом”, објаснила је на лицу места за „Магазин” Сузана Петровић из Сремске Митровице и удружења „Златно руно Сирмијума”, познатог и по изради ћилима овог подручја.
Славица Стошић, чланица удружења „Креативна визија” из Лознице, додаје да има жена које се баве само сувим пустовањем, тако што ударањем иглице по вуненој смеси њу и обликују. У Лозници, у крају Вуковог Тршића, најчешће украшавају кугле и друге украсне предмете словима ћириличне азбуке чија је колевка њихов крај, хвале се учеснице колоније из овог града. Али, и орнаментима из Пауља, како се зову некрополе откривене у близини Лознице.
„Имамо и програм сувенира од вуне, које продајемо преко туристичке организације. У просеку, овај украс кошта око 2.500 динара”, кажу.
Њима су се придружиле ткаље из БиХ. Ранка Ђурђић из околине Зворника, која плете чарапе и капе од вуне, одлучила је да научи пустовање.
„Орнаменти од бојене вуне, каже, додају се боцкањем кугле, можете да пробате”, показивала је министарки културе и координаторки Владе Србије за равноправност полова Маји Гојковић, која јој се придружила у пустовању.
Драго јој је, испричала је Ранка, што је обишла тако леп и значајан град као што је Сремска Митровица, а министарка је позвала гошће из БиХ да обиђу Нови Сад. Она је додала да, осим промоције културног наслеђа и туристичке понуде Србије путем ручних радова жена с ових простора, овај пројекат има за циљ и економско оснаживање жена које нису запослене, а могу на овај начин да зараде. Додала је да је тродневно дружење жена из разних средина због оживљавања старог заната још један доказ да култура спаја људе.
Председница удружења „Босанске рукотворине” Лејла Радончић додаје да се чланице баве свим техникама ручног рада, нарочито плетењем и хеклањем. Ове радиности биће тема Колоније плетиља која се, најавила је, одржава следеће године у Тузли.
Подршка амбасадора
Дипломатском дану присуствовао је и Раул Бароломе Молина, амбасадор Шпаније, која сада председава Саветом ЕУ.
Џајлз Норман, амбасадор Канаде у Србији, познат по томе што са супругом Валеријом подржава унапређење стваралаштва и положаја жена, обећао је да ће у име своје земље подржати пројекте локалног развоја заједно с партнерима из ЕУ. Подржаће и идеју да ова колонија постане стална и да се њој код нас придруже учеснице и из других средина на околним просторима. Инспирисан је, каже, богатством наслеђа које Србија има. „Хвала лепо што сте ми га показали”, рекао је на српском.
Обнова заједничког наслеђа
Циљ је да повежемо жене које израђују рукотворине на овим просторима, да се упознају, размене искуства и заједно раде на пласману својих производа. На пустовању тренутно ради 60 жена, у осам средина Србије и БиХ. За Европу оне стварају драгоцену хармонију садашњег искуства и наслеђа, јер имамо заједничку прошлост, а имаћемо и заједничку будућност, истакла је Пламена Халачева, заменица амбасадора ЕУ у Србији.
Она је подсетила на подршку ЕУ фондова у обнови тврђава Голубац, Фетислам и Бач, Синагоге у Суботици, као и Рајачких и Рогљевачких пимница.
Соломонов чвор
Почетак и крај свега као испреплетени – симболика је једног од најстаријих уметничких мотива, Соломоновог чвора. Један такав чвор симбол је Царске палате Сирмијума, јер се налази на поду једног од првих случајно пронађених мозаика 1957. године када је овде почела изградња стамбене зграде. Потиче из доба Диоклецијана, с краја трећег и почетка четвртог века, уочи признавања хришћанства.
Митолошки симбол Соломонов чвор почетком четвртог века из паганског прелази у хришћански симбол, најчешће крста. Митолошке приказе у њему замењују хришћански мотиви. Али, тај декоративни мотив налазимо на свим континентима и у свим већим културама света. Пошто на чвору нису видљиви ни почетак ни крај, он као стари симбол представља бесмртност и вечност, а својим обликом грчког крста касније асоцира на хришћанску иконографију и постаје симбол светости. Због ове испреплетености, неки га називају чвором љубави, али неки у њему виде симболику змије – цикличне процесе природе.
