Плутајуће насеље на води

Куће, парк и ресторан на води изгледају нестварно на сликама и у нацртима признатог данског архитекте Маршала Блечера, учесника шестог Међународног конгреса о одрживој архитектури у Београду. На скупу савремених архитеката из десет земаља света, као и наших стручњака и студената архитектуре, Блечер је представио „насеље на води”, свој најновији пројекат.

На острвцету од дрвета са неколико кућа, смештени су и парк и док за једрилице и купалиште. У другој визији, аутор је пројектовао парк са прилазом за кајаке и пешчаним спрудом. Такав парк, показао је, може да се нађе и у центру  велеграда, где представља бекство и освежење од „врелине” града, какав је његов пројекат парка у Копенхагену.

„У ери убрзаног развоја и растуће свести о климатским изазовима, у архитектонском студију МАСТ направили смо храбар корак ка прилагодљивом и одрживом начину становања на води. 'Земља на води', како сам га прво назвао, ствара мост између минималистичког дизајна, функционалности и одговорности према природи. Реч је о модуларним, значи прилагодљивим плутајућим темељима који нису само практично решење за градњу на води, већ носе и дубоку симболику нашег односа према околини”, каже аутор за „Моју кућу”.

Инспирисан старом техником „габионске конструкције”, како каже, предвиђа да се мрежасти кавези испуњавају камењем и тако стварају чврсти темељи куће. У оваквој техници примењеној на води, уместо камена, модуларни кавези се пуне „рециклираном плутајућем масом”.

„Овај систем за мене постаје градитељски оркестар који компонује складне мелодије простора и функционалности на води. Куће се не намећу природном пејзажу, већ се постепено стапају са водом, стварајући склад грађевине и природе. Као плутајући стамбени блок, овај пројекат представља могућност за стварање заједница које се прилагођавају променљивим потребама и околини. Модуларни „кавези”, прављени по овој замисли од рециклиране пластике, пружају могућност за промене и стварање простора прилагођеног корисницима. Попут слагалице уклапају се у компактну целину из једноставних делова. Рецепт је једноставност, уштеда и прилагодљиво коришћење воде, сунца и земље као обновљивих извора енергије”, објашњава.

Куће ових „водених насеља” из пројеката будућности, додаје, обложене су све, као и њихови кровови, потпуно истим дрвеним материјалом, чиме се ствара хармонична целина крова и зидова.

„Без конвенционалних кровова са стрехом, куће се преплављују природним светлом, стварајући суптилну игру светлости и сенке која оживљава унутрашњи простор. Уз минималистички приступ архитектури, свака линија и сваки угао пажљиво одражава промишљену балансираност, истовремену функционалност и естетику, што је данас неопходно”, каже овај модерни бард архитектуре.

Пројекат острвца плутајућих кућица, додаје, осим визионарског концепта нуди и одговор на све веће еколошке изазове. Свест о претећем порасту нивоа мора и повећаном ризику од поплава, важнија је него икада пре. Тако да плутајућа насеља спашавају и еко ситем, каже, а употреба рециклираног материјал и отворених структура под водом, омогућава стварање животног окружења за различите врсте морских или језерских организама. При том се куће не затварају, већ позивају природу да уђе и постане део њих, песнички се изразио Блечер.

„Архитектура може бити искра инспирације за нови начин живота, где се хармонија између човека и природе ствара и још обогаћује. Ова визија је мост ка одрживој будућности, у којој нас вода повезује са земљом и подсећа нас да смо само део природе коју морамо очувати”, поручује архитекта из Данске.

Ловрић: Питање коренитих промена

Шести београдски међународни конгрес „Одржива архитектура и енергетска ефикасност” посебан акценат је ставио на питање да ли ће приступ архитектонском планирању градова захтевати корените промене  у будућим временима растућег загађивања атмосфере и климатских промена, рекао је за наш лист  оснивач конгреса ахрхитекта мр Владимир Ловрић.

„Ова манифестација антиципира тешка времена и проблеме савремене цивилизације, а одговоре свакако треба тражити у одрживој и енергетски ефикасној архитектури и коришћењу обновљивих извора енергије”, каже овај архитекта.