ФЕНОМЕНИ ПРОСЛАВЕ ДЕЧЈИХ РОЂЕНДАНА

Од играоница до шатора

Обележавање дана рођења детета у доба социјализма био је покушај да се замене бабине и крштење. Данас се тај идеолошки значај потпуно изгубио, али је настала трка да се измисли нешто ново: најновији тренд су кампови у природи

(Фото: Пиксабеј)

Данас је све више играоница у којима се славе дечји рођендани с врло забавним програмима. Клинци могу да цртају, слушају музику, облаче се у позоришне костиме, осмишљавају представе. Славља се организују и у позоришту, биоскопу, различитим просторима.

Постоје читави тимови људи који се брину да све то буде довољно атрактивно и забавно и за децу и родитеље. Најновији тренд су такозване шатор-журке, односно кампови у природи.

Славља у природи

– Према истраживањима које смо обављали др Александар Крел и ја, рођендани у играоницама постали су чешћи почетком овог века. А данас се све више измештају изван затворених простора. У Београду су данас популарни рођендани на зеленим површинама у граду, на Ади Циганлији, у Кошутњаку – каже др Јадранка Ђорђевић Црнобрња, виша научна сарадница Етнографског института САНУ.

Прослава дечјих рођендана интересовала је и претходних деценија истраживаче. То је феномен који одсликава друштво и људе. Тако су осамдесетих година 20. века антрополошкиње Добрила Братић и Мирослава Малешевић анализирале дечје прославе у време социјализма. Њихова истраживања ове теме била су прва те врсте у домаћој етнологији и антропологији.

Интересантно је да прославе дечјих рођендана нису у већем обиму биле заступљене у Београду све до периода између Првог и Другог светског рата и то под утицајем Немачке и Велике Британије. Послератне социјалистичке власти подстицале су прославе рођендана како би искорениле обичаје религиозног карактера као што су бабине и крштење.

После рата у Београду тешко се живело, па су због сиромаштва слављеници најчешће на поклон добијали одећу, обућу и књиге, а играчке су биле права реткост. Ко је добио фудбалску лопту чувао би је у витрини, а напоље износио крпењачу.

Број званица је у непрекидном порасту у читавој другој половини 20. века: долазе пријатељи, комшије и колеге, стварају се потрошачке навике, а број чланова породице смањује, сазнајемо из истраживања.

Шездесетих и седамдесетих година скупови постају све разноврснији. Осећа се пораст стандарда и окретање ка материјалним вредностима и потрошачком друштву. Служили су се воћни, негазирани сокови, сендвичи, било је и слаткиша и наравно рођенданска торта на крају. У складу с надолазећим западним вредностима почела је да се служи и кока-кола и пепси-кола. Главна забава седамдесетих година прошлог века била је музика с грамофонских плоча, хитови забавне музике, поп и рок група, домаћих и страних.

Дечји рођендани данас немају тако експлицитно изражен идеолошки значај као што су га имали у доба социјализма, посебно у поратним годинама, ипак постоји одређен друштвени оквир. Они и даље представљају једну од ретких прилика у којима се ужи круг породице, сродника и пријатеља окупи и дружи.

– Деци су рођендани важни јер се на њима друже и играју с другарима из вртића или разреда, комшилука. Тешко је рећи да је потрошачка фаза завршена, мада све је више родитеља који улажу све мање новца за ове прилике, не због пада животног стандарда већ желе да промене приступ прославама – примећује наша саговорница.

О званицама и атмосфери на „Инстаграму”

Не треба заборавити ни утицај друштвених мрежа, које имају велику улогу у креирању дечје моде, али и у преносу информација о томе ко је био на рођендану, начину забаве и атмосфери која је владала.

Како ће изгледати прославе рођендана у будућности?

– На то питање није лако одговорити јер све зависи од модела који ће бити означени као прихватљиви, модерни, значајни, јер друштвене околности диригују и прославе рођендана. Имајући у виду то да дечји рођендани и данас представљају важан догађај за појединца и породицу, па и друштвену средину, тешко можемо замислити да их неће бити у блиској будућности. Није искључено да за коју годину постану актуелни виртуелни простори за прославу дечјих рођендана – каже Јадранка Ђорђевић Црнобрња.

За раскош од 300 до 3.500 евра

У играоницама прославе коштају од 350 па чак и до 3.500 евра, уз аниматоре, декорисане столове, балоне, ватромет, шминку, димне ефекте, торту... На десет обичнијих је и једна спектакуларна забава на којој тече чак и чоколада из монтажних фонтана.

Родитељи кажу да је то њихово право, јер желе да имају лепу успомену с рођендана. Ако су деца рођена сличног датума, има примера и да се њихови родитељи удруже и заједно изнајме простор јер влада уверење да су цене прослава у играоницама нереалне, а они не желе да расипају новац.