Кинески језик је велики изазов

Селена Пјевић, професорка кинеског језика, овог лета је у београдској Установи културе „Божидарац” многе научила основама кинеског језика на двонедељној радионици „Научи кинески за дан”. Пре курса одржала је предавање о развоју кинеских знакова и њиховој мистичности, а интересовање је била велико.

Четрдесет учесника курса је, како каже, прво упознала с неким основама овог предивног и мелодичног језика:

– Савладали су потезе при писању кинеских знакова, изговор појединих гласова, научили да се усмено и писмено представе на кинеском језику.

Ентузијазам и упорност

Међу полазницима атмосфера је била пуна позитивне енергије, испуњена полетом, ентузијазмом и упорношћу да се проникне у „тајанственост” кинеског језика.

– Предрасуда је да је учење кинеског језика тешко. Напротив, оно је велики изазов и интересантно. Учење кинеских знакова је учење њихове историје, буђење маште, стварање асоцијација које спајају прошлост и садашњост – каже наша саговорница.

Селена Пјевић као професор у Филолошкој гимназији ради већ 28 година и од 1995. сваке године је интересовање за учење кинеског језика све веће.

– Последњих десетак година због економског јачања Кине у свету и због наших пријатељских односа с овом земљом, кинески језик је најзад почео да добија своје право место међу језицима који су веома битни да се познају, савладају, да се користе – казала је наша саговорница.

Селена Пјевић је први професор кинеског језика и књижевности у средњим школама Србије, аутор јединог програма за учење кинеског језика у средњим школама Србије, као и првог приручника – „Кинески језик 1”.

– Сасвим случајно сам наишла на оглас да се тражи професор кинеског језика у Филолошкој гимназији– објашњава.

Истиче да је захвална тадашњем директору Филолошке гимназије, професору др Вуку Милатовићу, који јој је објаснио да жели да уведе кинески језик у Филолошку гимназију као главни језик, баш као што је тада постојао и јапански.

Од тог септембра 1995. је почео велики рад на прављењу програма за учење кинеског језика у средњим школама уз сарадњу и огромну подршку амбасаде НР Кине, посебно одељења за културу и просвету.

Први приручник за учење кинеског језика, „Кинески језик 1”, изашао је 1996. у издању Филолошке гимназије у Београду. Главни уџбеник, као мустра за прављење првог програма за њен приручник је била књига коју је као студент користила на Филолошком факултету у Београду од прве године.

–Нашој срећи није било краја. Користили смо различите уџбенике, сналазили се без компјутера на писаћим машинама, сецкали кинеске знакове у најстаријим програмима компјутера, те их лепили на папир пред штампу. Контролни, писмени задаци су били у рукописној форми, скрипте из историје и цивилизације на машини за куцање, а примерке смо умножавали куцајући преко индига. И све тако до 2000, када су и осванули програми за куцање на кинеском – присећа се наша саговорница.

Каже да смо сада на завидном нивоу у знању кинеског језика. Ученици Филолошке гимназије су по изласку из ове школе ниво Б1 у знању кинеског језика, а нема мало оних који се припремају за полагање Б2 нивоа.

– Нашим ђацима није проблем да савладају изговор гласова у кинеском језику, јер ми као Словени имамо све гласовне могућности да фонолошки прецизно изговарамо гласове у кинеском. Поседујемо акценте, кинески језик тонове. Пишемо с лева на десно, кинески знакови се пишу с лева на десно, одозго надоле. Када говоримо о кинеској граматици, говоримо о потпуно специфичној граматичкој структури која одудара од индоевропских језика и те како. Она је нешто ново и неупоредиво с нама познатим граматикама – каже ова професорка.

Како каже, Кинези веома добро уче српски језик, умеју да га савладају веома брзо.

Кинезе збуњују наши падежи

– Оно што их збуњује је наш падежни систем и још много тога што не постоји у кинеској граматици – напомиње.

Као студент је била стипендиста НР Кине и студирала је једно време у Кини. Захваљујући тој прилици успела је да на прави начин заволи кинеску културу и Кинезе.

– Сваки пут када сам се враћала у Кину, осећала сам се као да се враћам кући. Један део мог одрастања и сазревања у животу је био тамо. Уживала сам у једној пријатељској, историјски богатој, културно уздигнутој, поносној, непристрасној, добронамерној, традиционално неисцрпној, приврженој, поносно уздигнутој земљи – наводи Пјевићева.

За крај смо је питали могу ли садржаји као што су књига или филм на кинеском језику помоћи при учењу.

– При учењу сваког језика је првенствено потребно да будемо обавештени о културној историји те земље, јер језик је њен неизоставан део. Тако је и с кинеским језиком. Захваљујући интернету, на многим сајтовима у вези са Кином, па и на „Јутјубу” се могу пронаћи веома занимљива штива. Има доста видео-клипова за учење кинеског језика за различите нивое, али нажалост, без интеракције која је веома битна за савладавање језика. Јер битно је почети с учењем на прави начин и разбити предрасуде о тежини савладавања кинеског језика – поручује Селена Пјевић.