Орах, дуговечан и благородан

Народни учитељ и лекар Васа Пелагић говорио је да су „биљке и храна и лек”. Верује се да сваки орган у човековом телу има свој пандан у природи. Тако пасуљ личи на бубреге, парадајз на срце, а орах на мозак. Има две половине као и човеков мозак, леву и десну хемисферу, набори подсећају на мождане вијуге, а наука је потврдила да орах ствара неуронске преноситеље можданих функција.

Орах (Juglans regia L.) је добро познат свима јер без њега се не може замислити ниједно славље или празник када се спремају бројне посластице у којима је плод ораха главни носилац укуса.

У кулинарству његова улога је важна, а сладокусци знају да га ставе и у најпикантнија јела.

Познат је од давнина, распрострањен од Балканског полуострва, Мале Азије и Кавказа, па чак до Хималаја. Због станишта у Малој Азији, познат је и под називом персијски орах, мада се користе и називи као што су енглески, карпатски, домаћи, питоми, обични орах. Како је у Србији аутохтона врста, најчешће се користи назив домаћи орах.

Дуговечна је врста, која доживи 100–200 година, али постоје примерци стари и по 1.000 година. У нашем народу познат је под именима арх, бијели орах, ора, орај, орак, орас итд.

Сакупљају се кора, лист и плод ораха. Од љуски и листића још док су свежи и зелени справљају се сирупи, екстракти и други галенски препарати.

Дрога се даје, углавном, изнутра као народни лек против катара желуца и црева и разних других болести у облику чаја. Екстракт коре и листа користи се у лечењу разних инфекција, попут кандиде. Споља се употребљава за облоге и купање.

У кори и листу има доста танина, етарског уља, гликозида, горких материја и минерала. Користи се за лечење високог крвног притиска, кожних болести, цревних паразита.

Од младих зелених ораха, у којима има много Це и других витамина и фенолских једињења, пре него што се образују језгро и коштица, с медом се справља слатко за послужење, за болеснике, за слабуњаву и бледу децу и малокрвне укућане. Тако направљено слатко је наша најбоља народна и природна, здрава „конзерва” витамина Це и других лековитих састојака.

Језгро се користи у исхрани, а зелени плодови за справљање ликера и лековитих ракија. Листови се користе као замена за руски чај и за прављење пријатног напитка од ферментисаних листова.

У домаћинству се користи за одбијање инсеката, најчешће мољаца.

У урбаним срединама се сади због декоративне крошње и лишћа, брзог раста и отпорности на токсичне гасове, дим, прашину.

Плод је округласта коштуница величине три до пет центиметара, која се јавља између пете и петнаесте године раста биљке. Обавијена је глатком, зеленом и меснатом опном, која сазревањем потамни. Унутра се налази коштица која има чврсту љуску, која пуца на две половине и отвара смеђе квргаво семе.

Орах цвета у априлу и мају, а плодови сазревају у септембру или почетком октобра.

Код нас је биљка цењена највише због плода, али и квалитетног дрвета (користи се за израду намештаја и фурнира). Једна од потврда његовог квалитета је и то да се баш дрво домаћег ораха користило за израду пропелера у раним данима авијације, а занимљиве шаре дрвета поред квалитета су разлог зашто се орах користи за инструмент табле и ентеријер скупих аутомобила. Најпознатије аутохтоне врсте овог дрвета код нас расту у Ђердапској клисури.