Вируси из сибирског леда прете човечанству
Древни микроби замрзнути хиљадама година у сибирском пермафросту се отапају, упозоравају истраживачи.
„Како глобално загревање одмрзава лед настао десетинама хиљада година пре настанка цивилизације, могли би да се ослободе и древни вируси, а то би могло да представља катастрофалну претњу по људски род. Ако је нека болест убила неандерталце, на пример, њихова замрзнута тела би и даље могла да буду заражена вирусима, који и иначе опстају на ниским температурама”, упозорава виролог Жан-Мишел Клавери.
Научници су изоловали шест замрзнутих патогена за које верују да представљају највећу претњу за човечанство.
Замрзнути, добро очувани вируси су се појавили у вуни мамута, сибирским мумијама, праисторијским вуковима и плућима жртве грипа сахрањене у пермафросту Аљаске.
Претња замрзнутим болестима закопаним у леду је стварна: топлотни талас у Сибиру 2016. године, активирао је смртоносне антракс споре које су убиле дете, заједно са хиљадама ирваса.
Клаверијев тим је раније оживео 13 нових врста вируса из сибирског пермафроста, укључујући један који је био замрзнут испод језера више од 48.500 година.
Они упозоравају да би у леду могло бити још старијих вируса, од којих би неки потенцијално могли да заразе људе.
Ови вируси су названи “зомби” вируси, јер су били неактивни хиљадама година, али би могли да оживе и заразе жива бића. Неки од ових вируса су стари више од 50.000 година и имуни систем савременог човека им никада није био изложен.
Четвртина северне хемисфере лежи на врху трајно замрзнутог тла - познатог као пермафрост, а велика подручја прекривена овим древним ледом се сада топе како се свет загрева.
Друге потенцијалне опасности које се крију у пермафросту, као што су хемијски и радиоактивни отпад из Хладног рата, могле би, такође, да наштете дивљем свету и поремете еколошку равнотежу.
Клаверијев тим научника је први пут оживео вирусе 2014. године, фокусирајући се из сигурносних разлога на вирусе који могу да заразе само амебе, а од 2019. године су изоловали 13 нових „зомби” вируса.
Светска здравствена организација је прошле године покренула глобални научни процес консултација о „Болести Икс”, непознатом патогену који би могао изазвати међународну епидемију.
Бивши главни медицински саветник америчког председника Ентони Фаучи, рекао је да ће концепт Болести Икс омогућити истраживачима да се фокусирају на читаве класе вируса, а не на појединачне сојеве.
Клавери је сада изјавио да се неће вратити у тај регион, рекавши да овакво истраживање носи ризик од случајног ослобађања новог вируса.
„Било би добро успоставити специјализован начин праћења инуитске популације, на пример, да видимо какве врсте болести добијају становници Северног пола.
„И ако има нечега што долази из пермафроста, моћи ћемо да га ухватимо много брже”, рекао је Клавери.
