Од ношњи Балкана до модерних хаљина

„До­бро ве­че. Мо­је име је Ива Ни­ко­лић, уче­ни­ца сам сред­ње шко­ле Тех­но­арт у Бе­о­гра­ду. Да ли хо­ће­те да по­гле­да­те мо­де­ле ко­је сам са још две дру­га­ри­це за­јед­но из­ло­жи­ла ве­че­рас?” – упи­та­ла је де­вој­ка ко­ја је при­стој­но и ско­ро не­чуј­но при­шла на­кон отва­ра­ња Из­ло­жбе мо­де ин­спи­ри­са­не тра­ди­ци­јом „Фе­шо­рејшн”, у га­ле­ри­ји Н.ЕОН у Бран­ко­вом мо­сту.

Ком­по­зи­ци­ја ха­љи­на, огр­та­ча и јак­ни исни­при­са­на но­шња­ма, ко­ју је та­да по­ка­за­ла, ме­ђу­тим, ни­је про­шла  не­чуј­но и без од­је­ка на бал­кан­ском фе­сти­ва­лу мо­де ин­спи­ри­са­не тра­ди­ци­ја­ма, ко­ји је пре не­ки дан одр­жан у Грч­кој. За­па­же­ни мо­де­ли три мла­де ди­зај­нер­ке, на­и­ме, на­пра­вље­ни су по угле­ду на на­род­не но­шње из раз­ли­чи­тих пре­де­ла Ср­би­је,али и из дру­гих др­жа­ва као што су Грч­ка, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на и Цр­на Го­ра. „Укло­пи­ле смо мно­го еле­ме­на­та из ових кул­ту­ра на не­ки мо­дер­ни­ји на­чин. Сма­трам да на­род­не но­шње ни­су са­мо део про­шло­сти јед­не кул­ту­ре и да мо­гу да се раз­ви­ја­ју и упо­тре­бе на са­вре­ме­ни­ји и за­бав­ни­ји на­чин не­го до­сад. А та­ко мо­же да се ожи­ви та стра­на на­ше кул­ту­ре, ка­ко не би би­ла за­бо­ра­вље­на. Ра­ди­ћу на то­ме, са­да сам још на че­твр­тој го­ди­ни сред­ње шко­ле за ма­шин­ство и умет­нич­ки за­нат на сме­ру кон­зер­ва­то­ра ку­тур­них до­ба­ра”, при­ча Ива.

Ње­на дру­га­ри­ца Ми­ли­ца Пи­јо­вић уче­ни­ца је Шко­ле за ди­зајн на сме­ру ди­зај­на тек­сти­ла и ка­же да су овај груп­ни рад за­вр­ши­ле за три са­та.

„Ве­ли­ку љу­бав имам пре­ма на­шој тра­ди­ци­ји и но­шњи чи­та­ве ре­ги­је, то је био је­дан од раз­ло­га да уче­ству­јем на ова­квој ра­ди­о­ни­ци. Мо­је дру­га­ри­це и ја смо за­јед­нич­ким сна­га­ма до­шле до ове ком­по­зи­ци­је. Ина­че, ра­ди­о­ни­ца је тра­ја­ла два да­на, пр­вог смо у Ет­но­граф­ском му­зе­ју при­ку­пи­ли зна­ње, а ду­гог да­на смо у Ви­шој тек­стил­ној шко­ли за­јед­но скла­па­ле мо­де­ле. Ми­слим да их не би про­гла­си­ли ори­ги­нал­ним и да не би би­ле та­ко кре­а­тив­на да  ни­смо би­ле сло­жне”, ре­кла је  док је Ан­дреа Јо­ва­но­вић кли­ма­ла по­тврд­но гла­вом.

Фе­сти­вал је оку­пио ди­зај­не­ре и ко­сти­мо­гра­фе из Грч­ке, Цр­не Го­ре, Ал­ба­ни­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, а у име ор­га­ни­за­то­ра на­ших ди­зај­не­ра парт­нер је био и ДАХ Те­а­тар Цен­тар за ис­тра­жи­ва­ње кул­ту­ре и дру­штве­них про­ме­на.

Да­ни­ло Це­ро­вић, сти­пен­ди­ста Ака­де­ми­је за ко­сти­ме и мо­ду у Ри­му, ди­зај­нер ко­сти­ма и за опе­ру и ба­лет, ин­спи­ри­сан тра­ди­ци­јом на­пра­вио је лут­ке у нео­бич­ној оде­ћи ин­спи­ри­са­ној но­шња­ма.

„Са три лут­ке и три те­мат­ски раз­ли­чи­та ко­сти­ма хтео сам да при­ка­жем бо­гат­ство фор­ми и де­та­ља срп­ске на­род­не но­шње. Лут­ке су ди­ги­тал­но ва­ја­не, а ко­стим пра­ти мо­тив свад­бе, ва­жног по­ро­дич­ног до­га­ђа­ја у срп­ском на­ро­ду. Као ин­спи­ра­ци­ја по­слу­жи­ло је де­ло Па­је Јо­ва­но­ви­ћа, јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих сли­ка­ра 19. ве­ка 'Ки­ће­ње не­ве­сте'. Инп­си­ра­ци­ја за де­та­ље но­шњи и мо­ти­ве би­ла је све­ча­на но­шња на ју­гу Ср­би­је, из кра­ја у ком је ко­рен све­га оно­га што сам да­нас и што с по­но­сом у се­би но­сим”, ре­као је.

От­крио нам је да је ове умет­нич­ке ко­сти­ме не­мо­гу­ће у ствар­но­сти но­си­ти. Ре­ци­мо, по­ка­зао је, ко­стим са не­ко­ли­ко ки­ло­гра­ма ду­ка­та ни­јед­на же­на на се­би не би из­др­жа­ла.

Док­тор умет­но­сти и про­фе­сор­ка Ива­на То­мић, ко­ју ни­смо сре­ли, из­ло­жи­ла је ха­љи­ну ин­спи­ри­са­ну кул­том сло­вен­ске бо­ги­ње Мо­кош, бо­ги­ње плод­но­сти, за­штит­ни­це же­на и жен­ских по­сло­ва. Ка­ко об­ја­шња­ва у пот­пи­су ра­да, до­ми­ни­ра­ју бе­ла и цр­ве­на, бо­је нај­при­сут­ни­је у тра­ди­ци­ји свих бал­кан­ских на­ро­да.

Ко­сти­мо­граф Фе­ренц Вар­га из Сом­бо­ра ко­ји је за­вр­шио ма­стер на Фа­кул­те­ту при­ме­ње­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду ка­же: „Мо­ја ко­лек­ци­ја ни­је иснпи­ри­са­на са­мо мо­де­ли­ма мог под­не­бља и на­ше зе­мље већ свих бал­кан­ских зе­ма­ља ко­је смо об­и­шли по про­гра­му про­јек­та Фе­шо­рејшн. Иде­ја о де­вој­ци ко­ја ску­пља мод­не де­та­ља пу­ту­ју­ћин Бал­ка­ном, ин­спи­ри­са­ла ме је за ову ко­лек­ци­ју. У њој имам ком­би­не­зо­не ко­ји под­се­ћа­ју на шал­ва­ре, али и ха­љи­не ин­спи­ри­са­не сук­њом грч­ких вој­ни­ка, ев­зо­на. Ка­пу­ти су че­сто би­ли ис­пу­ње­ни ву­ном, за­тим ште­па­ни и укра­ша­ва­ни. Ја сам их пре­тво­рио у да­нас мо­дер­не шу­шка­ве јак­не где штеп из свр­сис­ход­ног пре­ра­ста у де­ко­ра­тив­ни вез,са мо­ти­ви­ма бе­лог ве­за ко­ји је био при­су­тан че­сто и у до­ма­ћин­ству. Ту је и јак­на ин­спи­о­ри­са­на „га­ћа­ма од шест по­ла” вој­во­ђан­ских са­ла­ша­ра. Со­мот и плиш упо­тре­био сам за чи­зме. Та­ко мо­жда мо­ја му­за сад с је­се­ни оде у свет где ни­је са­мо вре­ме хлад­но, али њу гре­је удо­бан ка­пут, прот­кан тра­ди­ци­јом и успо­ме­на­ма, у ко­ме, за­јед­но с чи­зма­ма, из­гле­да от­ме­но и је­дин­стве­но где год да се по­ја­ви”, по­ру­чу­је на­дах­ну­то мла­ди ди­зај­нер.