Од ношњи Балкана до модерних хаљина
Израдивши моделе са детаљима из своје, али и других балканских средина, наши млади дизајнери су Београду у галерији Н.ЕОН представили колекције са којима су отпутовали на балканску Изложбу моде инспирисане традицијом
„Добро вече. Моје име је Ива Николић, ученица сам средње школе Техноарт у Београду. Да ли хоћете да погледате моделе које сам са још две другарице заједно изложила вечерас?” – упитала је девојка која је пристојно и скоро нечујно пришла након отварања Изложбе моде инспирисане традицијом „Фешорејшн”, у галерији Н.ЕОН у Бранковом мосту.
Композиција хаљина, огртача и јакни исниприсана ношњама, коју је тада показала, међутим, није прошла нечујно и без одјека на балканском фестивалу моде инспирисане традицијама, који је пре неки дан одржан у Грчкој. Запажени модели три младе дизајнерке, наиме, направљени су по угледу на народне ношње из различитих предела Србије,али и из других држава као што су Грчка, Босна и Херцеговина и Црна Гора. „Уклопиле смо много елемената из ових култура на неки модернији начин. Сматрам да народне ношње нису само део прошлости једне културе и да могу да се развијају и употребе на савременији и забавнији начин него досад. А тако може да се оживи та страна наше културе, како не би била заборављена. Радићу на томе, сада сам још на четвртој години средње школе за машинство и уметнички занат на смеру конзерватора кутурних добара”, прича Ива.
Њена другарица Милица Пијовић ученица је Школе за дизајн на смеру дизајна текстила и каже да су овај групни рад завршиле за три сата.
„Велику љубав имам према нашој традицији и ношњи читаве регије, то је био један од разлога да учествујем на оваквој радионици. Моје другарице и ја смо заједничким снагама дошле до ове композиције. Иначе, радионица је трајала два дана, првог смо у Етнографском музеју прикупили знање, а дугог дана смо у Вишој текстилној школи заједно склапале моделе. Мислим да их не би прогласили оригиналним и да не би биле тако креативна да нисмо биле сложне”, рекла је док је Андреа Јовановић климала потврдно главом.

Фестивал је окупио дизајнере и костимографе из Грчке, Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине, а у име организатора наших дизајнера партнер је био и ДАХ Театар Центар за истраживање културе и друштвених промена.
Данило Церовић, стипендиста Академије за костиме и моду у Риму, дизајнер костима и за оперу и балет, инспирисан традицијом направио је лутке у необичној одећи инспирисаној ношњама.
„Са три лутке и три тематски различита костима хтео сам да прикажем богатство форми и детаља српске народне ношње. Лутке су дигитално вајане, а костим прати мотив свадбе, важног породичног догађаја у српском народу. Као инспирација послужило је дело Паје Јовановића, једног од најзначајнијих сликара 19. века 'Кићење невесте'. Инпсирација за детаље ношњи и мотиве била је свечана ношња на југу Србије, из краја у ком је корен свега онога што сам данас и што с поносом у себи носим”, рекао је.
Открио нам је да је ове уметничке костиме немогуће у стварности носити. Рецимо, показао је, костим са неколико килограма дуката ниједна жена на себи не би издржала.
Доктор уметности и професорка Ивана Томић, коју нисмо срели, изложила је хаљину инспирисану култом словенске богиње Мокош, богиње плодности, заштитнице жена и женских послова. Како објашњава у потпису рада, доминирају бела и црвена, боје најприсутније у традицији свих балканских народа.
Костимограф Ференц Варга из Сомбора који је завршио мастер на Факултету примењених уметности у Београду каже: „Моја колекција није иснпирисана само моделима мог поднебља и наше земље већ свих балканских земаља које смо обишли по програму пројекта Фешорејшн. Идеја о девојци која скупља модне детаља путујућин Балканом, инспирисала ме је за ову колекцију. У њој имам комбинезоне који подсећају на шалваре, али и хаљине инспирисане сукњом грчких војника, евзона. Капути су често били испуњени вуном, затим штепани и украшавани. Ја сам их претворио у данас модерне шушкаве јакне где штеп из сврсисходног прераста у декоративни вез,са мотивима белог веза који је био присутан често и у домаћинству. Ту је и јакна инспиорисана „гаћама од шест пола” војвођанских салашара. Сомот и плиш употребио сам за чизме. Тако можда моја муза сад с јесени оде у свет где није само време хладно, али њу греје удобан капут, проткан традицијом и успоменама, у коме, заједно с чизмама, изгледа отмено и јединствено где год да се појави”, поручује надахнуто млади дизајнер.