Kako сода бикарбона утиче на малигне ћелије

(Pixabay)

Оно што се највише истражује на интернету и привлачи пажњу многих, јесте питање да ли сода бикарбона има било какав ефекат у лечењу рака, али доказа да уништава малигне ћелије, нажалост, нема.

Један од главних фактора у истраживањима која укључују соду бикарбону и малигне ћелије јесте њена способност да алкализује средину. Малигне ћелије обично расту у киселом микроокружењу, што доприноси њиховом преживљавању и агресивности. Киселе средине настају због повећане метаболичке активности туморских ћелија које производе велике количине млечне киселине. Ова киселост омогућава туморским ћелијама да напредују, јер им омогућава бржу пролиферацију и инвазију околног ткива.

Сматра се да сода бикарбона, односно натријум бикарбонат, може да смањи киселост у микросредини тумора. Истраживања на животињским моделима показала су да алкализација путем оралне примене натријум бикарбоната може да успори раст тумора и спречи метастазирање, јер неутрализовањем киселости смањује способност малигних ћелија да преживе у агресивним условима. Ова алкализација може учинити туморске ћелије мање отпорним на имунски одговор организма и третмане попут хемотерапије.

Истраживања о утицају натријум бикарбоната на малигне ћелије, међутим, углавном још у фази лабораторијских студија и испитивања на животињама. Досадашњи резултати су обећавајући, али нема довољно доказа који би подржали употребу соде бикарбоне као стандардног третмана за канцер код људи. 

Неки истраживачи и даље испитују како би сода бикарбона могла да буде корисна као допунски третман у комбинацији са традиционалним методама лечења, попут хемиотерапије и имунотерапије. Фокус је на њеној потенцијалној способности да побољша ефикасност лечења стварањем мање киселе средине, што би могло олакшати деловање лекова и имунолошких ћелија на малигне туморе.

Терапија содом је показала значајне резултате и код следећих здравствених проблема и обољења: кандидијазе на кожи и у цревима, зарастања рана и опекотина, обољења срца и крвних судова, уринарних инфекција, за чишћење црева као лаксатив, алкализацију и детоксикацију организма, регулисање метаболизма...

Користе је спортисти, јер даје телу енергију и неутралише млечну киселину, која се ствара у мишићима приликом вежбања.

Упала зглобова и болна стања као што је гихт (накупљање мокраћне киселине у урину, крви и ткивима), успешно се решава редовним коришћењем соде бикарбоне.

Сода помаже код прехладе и грипа, дијабетеса, кожних обољења, код инфекција у усној дупљи, али није чудотворни лек.

Ограничења и ризици

Поред чињенице да је доступна свима, сода спада и у најбезбеднија помоћна средства за лечење и детоксикацију. Њена прекомерна употреба, међутим,  може да изазове озбиљне нуспојаве, укључујући поремећај електролита у организму, висок крвни притисак, проблеме с бубрезима и срчану аритмију.

Ако се користи превентивно довољно ју је узимати једном дневно по половину кафене кашичице растворене у чаши воде. Код различитих обољења и стања, дозвољено је максимално узети 7 пута дневно по пола кашичице. 

Ако се уноси у претераној количини, међутим, сода бикарбона може да поремети киселост у желуцу и да изазове гастроинтестиналне проблеме, као што су дијареја, грчеви и болови у цревима. 

Не препоручује се често и дуготрајно узимање соде као антацида без консултације са лекаром, јер може имати контра ефекат и повећати лучење желудачне киселине. 

Претерана конзумација може довести и до неравнотеже електролита у организму, до повећања нивоа натријума и бикарбоната у крви, што може бити посебно опасно за особе са високим крвним притиском. Вишак бикарбоната у телу узрокује задржавање течности, болести бубрега или поремећаји равнотеже електролита.