Домаћи винари нашли свој пут

Иако са скромном продукцијом, српски винари с винима од аутохтоних сорти постижу све боље резултате и из света доносе најпрестижније награде за квалитет.

Тако је винарија „Лакићевић” из Лепосавића на оцењивању Muscats du Monde, одржаном у француском граду Ентре-Вигнес, јуна ове године, освојила златну медаљу за тамјанику Упупа 2020. Такође, ове године, вино „Грашац Бели 2020” фрушкогорске винарије „Винчић” понео је титулу „Best in Show” на „Decanter Wine World Awards” у Лондону, нашавши се тако међу девет најбољих белих вина на овом најважнијем светском оцењивању. Прошле године је „Вивак Прокупац 2017” винарије „Грабак” из Врњачке Бање на истом такмичењу освојио злато, што је до сада највећи успех српских вина – за стопостотни прокупац уопште.

У другој половини 19. века у виноградима у Србији је потпуно промењен сортимент винове лозе, поготово винских сорти. То је била последица индустријализације пољопривредне производње, форсирања сорти отпорнијих на разне болести и екстремне атмосферске услове, а које су давале бољи квалитет вина и имале већу родност. У нашим виноградима брзо су преовладале увозне, интернационалне, сорте, које раније нису биле заступљене на овим просторима.

Временом су српски виногради, сем часних изузетака, остали без прокупца, кадарке, смедеревке, тамјанике, багрине, а засађене су огромне површине каберне совињона, мерлоа, шардонеа, совињона белог… И, тај процес још увек траје. Многи винари и даље истрајавају у форсирању интернационалних сорти, с образложењем да се они с тим сортама упоређују и такмиче са светом.

Истовремено, чак и у стручним круговима, па отуда и код винара и виноградара, дуго је преовладавало мишљење да домаће, аутохтоне сорте, имају скроман потенцијал за производњу врхунских вина, да се по својим особинама не могу поредити са светским сортама.

У тренду је аутохтоно и регионално

Напокон су и домаћи винари схватили да је светско тржиште презасићено вином од истих сорти, које су засађене од Аустралије до Америке. Најпре скромно и обазриво, а потом све одлучније, наши винари су почели да откривају национално благо.

За почетак, уложили су пуно напора да у старим виноградима пронађу сорте за које се веровало да су потпуно искрчене и да за њих нађу место у новим засадима. Више од 10 одсто садног материјала који се последњих година производи у Србији припада овој групи. Савремена технологија и плејада образованих и технолога почели су да праве вина која су и у стручним круговима, а и на тржишту, прихваћена с одобравањем и подршком. Доказали су да се и од домаћих сорти могу справљати врхунска вина и да је то пут којим треба да иду домаћи винари.

Охрабрујуће је да је од око 200 сорти винове лозе, у виноградима који се воде у Виноградарском регистру Србије, на првом месту широко распрострањена регионална сорта грашац или италијански ризлинг, док су остале водеће сорте претежно интернационалне. Једина аутохтона сорта која је у првих десет најраспрострањенијих је прокупац, који је заступљен са 4,27 одсто, односно засађен је на 277,30 хектара, а једина домаћа новостворена широко распрострањена сорта је жупљанка са 3,83 процента – засађена је на 248,85 хектара.

Слика је нешто другачија ако се посматра сортна структура винограда по основу броја виноградарских парцела. Наиме, на укупно 19.265 виноградарских парцела учешће појединих аутохтоних сорти је значајније, па виноградарске парцеле са сортом прокупац учествују са 12,35 одсто сланкаменке са 6,18 посто, а смедеревка са 5,72 посто. Ови подаци указују да су аутохтоне сорте заступљене углавном на уситњеним парцелама мале површине.

Ко је на листи 50 најбољих

У групи ТОП 50 сорти винове лозе у Србији налази се 14 аутохтоних и регионалних винских сорти: грашац, франковка, прокупац, смедеревка, вранац, тамјаника, сланкаменка, креаца, мускат крокан, тамјаника црна, скадарка, кавчина, португизер и ружица црвена – кевидинка.

На овој листи је и шест новостворених винских сорти: жупски бојадисер, жупљанка, морава, пробус, сила и неопланта. На ширем списку 200 сорти које су регистроване у Србији, налазило се још пет винских аутохтоних сорти: зачинак, кујунђуша, багрина и седуша, с тиме што је сорта јагода скинута с те листе, мада је заступљена у неколико винограда и од ње се прави одлично вино.

Научни пројекат о чувању гена српског чокота

И поред тога што је огромна већина старих винограда у Србији искрчена, у ретким преосталим су сачуване аутохтоне сорте винове лозе које нису познате широј јавности.

Како би сачували те драгоцене чокоте, од којих су неки стари и стотину година, група научника са универзитета у Београду и Новом Саду је покренула пројекат „Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији”. Циљ је да се геномским технологијама идентификују и сачувају локалне сорте, а потом и сачувају, технолошки унапреде и комерцијализују.

Под лупом су стари виногради у Жупи, Топлици, Неготинској крајини и Фрушкогорском виногорју и за почетак је одабрано око 200 узорака за геномску анализу.