Крилати Крститељ подно Јабланика

На двадесетак километара од Ваљева налази се манастир Пустиња с црквом која је, као и манастир Хиландар, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. До манастира се стиже када се с пута Ваљево – Бајина Башта у селу Поћута стрмом, вијугавом стазом уђе у питорескну клисуру реке Јабланице подно планине Јабланик.

Према једном предању изградња манастирске цркве везује се за владавину краља Драгутина (1276–1282), док друго предање помиње цркву као рударску подигнуту на темељима претходне богомоље, вероватно из доба пре Немањића.

Опстала упркос недаћама

Око 1600. године ктитор цркве био је јеромонах Јоаким. Игуман ове дуговечне породице Јанићије Битијевић, уз помоћ монаштва и верног народа овог краја, позвао је у помоћ грчке зоографе с Атоса Николу и Јована да осликају унутрашњост цркве. За веома кратко време више од 370 метара цркве покривено је фрескама које су настале након обнављања Пећке патријаршије. Манастир је посвећен Богородици и осликан је мотивима житија Христовог.

Упркос ратним походима, пре свих, освајања Османлија, невремена и других невоља када су, током Првог светског рата, аустријски војници користили манастир као коњушницу и однели са собом црквена звона, ликови светитеља изображени на зидовима манастира сачували су своју лепоту до данашњих дана.

Бројни посетиоци из Србије, али и из многих крајева света, приликом посете Пустињи посебно застају пред фреском која је и под заштитом Унеска. На њој је Свети Јован Крститељ насликан с раширеним крилима и својом главом на пладњу коју му је одрубио цар Ирод. Настајање ове фреске после 400 година недавно је скромном пригодом обележила и Епархија ваљевска уз учешће бројног свештенства, историчара, уметника и других.

Фреску одликују тачне пропорције, изузетан колорит, лакоћа и прозрачност, па не чуди што је многи пореде по лепоти с фреском Белог анђела из Милешеве.

Мештани овог краја о пореклу манастира кажу да су цркве Јовању, Грачаницу и Пустињу подигла три брата.

„Дао Бог да ти пуста остане…”

Једног дана, по завршетку градње, пођоше у обилазак храмова које су подигли. Дошавши до Пустиње, задужбине најмлађег, дивећи се њеној лепоти, старија браћа рекоше:
„Зашто и нама не каза да и ми сазидамо овако лепу цркву? Дао Бог да ти пуста остане.” По том предању манастир и село подно Јабланика добише име Пустиња.

У манастирској ризници чувају се драгоцене реликвије, међу којима су и иконе из Русије, ручно израђене кивоте од светогорског кестена са честицама моштију Светих бесребреника Козме и Дамјана.

О манастиру Пустиња бригу већ деценијама води скромно сестринство на челу с игуманијом Нином (Симић), која бројне госте, ма из ког краја света долазили, дочекује свежом водом с два зденца и надалеко познатим медом. Многи овде пронађу утеху за своје невоље.

За манастир Пустињу најсрећнији дан у години је 4. децембар када се на молитву да обележе манастирску славу окупи велики број верника, монаха и људи из готово свих крајева Србије и иностранства. Том приликом увек се сете речи богомудрог прегаоца Светог оца Јустина Ћелијског који каже: „Онај ко није видео или га никада пут неће одвести на Свету Гору нека дође и види манастир Пустињу.”

Откуд крила Јовану Крститељу

Захваљујући двојици свештеника Ваљевске епархије Слободану Алексићу и Ненаду Марковићу успели смо да дођемо до одговора на питање зашто је Свети Јован Крститељ на фресци у Пустињи насликан с раширеним крилима. Они објашњавају да су одговор на ово питање нашли у једном од мисионарских писама владике Николаја Велимировића у којем се каже „да се ангели Божији сликају с крилима због тога што су они бестелесни духови, лако покретни, на службама, на које их Створитељ шаље. Када се Спаситељ света родио у Витлејему, ангели су објавили Његово рођење пастирима и позвали ове да се радују и славе Бога. Прошло је од тада 30 година. И Спаситељ се јавио на Јордану да отпочне Своје спасоносно деловање. Онда Га је Свети Јован објавио и показао народу позивајући људе на покајање и очишћење, како би се удостојили примити Њег, Месију и Спаситеља.”

Ето, због тога су, наглашава се у Мисионарском писму Св. владике Николаја, уметници хришћански од старих времена често сликали Претечу Христовог ангела с крилима.

Матичне књиге о крштавању Француза

Непроцењиво културно благо чине црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих од 1837. до 1902. године, које бележе да је француско акционарско друштво својевремено имало концесију на експлоатацију рудника бакра у оближњем Ребељу. Радници у руднику, француски држављани, крштавали су овде и своју децу, а матичне књиге о томе чувају се у Историјском архиву у Ваљеву.