Акварел је стални изазов

Да љубитељи сликарства воле аквареле којима се на реалистичан, али опет шаренолик уметнички начин представљају детаљи из свакодневице нашег и других светских великих градова показала је и изложба „Акварел и три тачке” Душана Ђукарића у галерији „Сингидунум”.

 Усред најтоплијег спарног дана, сутерен галерије био је пун, како младих који су правили селфије у чијој су позадини романтични велеградски призори, тако и стaрије господе. Сви су желели да причају и фотографишу се с аутором.

Пред београдском публиком

Како је кустос Маја Шкаљац Станошевић на отварању рекла, ово је после пет година друга Ђукарићева изложба у Кнез Михаиловој која је изазвала велико медијско интересовање. Аутор се надовезао објашњењем да се одлучио за простор који симболише душу Београда и „негује умеће заната сликарства”.

У разговору за „Магазин” открио је да је од малена био заљубљен у боје што га је определило за акварел, али да сликајући у овој техници никада није престајао да трага.

„Акварел је стални изазов. Никада не престајем да сликам, на спавање одлазим замишљајући сутрашње дело. А онда, сутрадан све другачије урадим. У томе је чар изазова технике боја. У оцени сопственог дела уметнику је најтеже да буде искрен према себи, а то је неопходно да би спречио неуспех у сликарству. Ипак, тај пут је дуг и непрекидан. Кад бих и у једном тренутку помислио да сам достигао крајњи циљ, престао бих да сликам”, каже.

„Суштина и магична моћ акварела је да вас опчини, али за уметника тек ту почиње процес савлађивања заната у обуздавању његове сталне променљивости и изазова”, додао је уметник.

Иако има два атељеа у Београду и најчешће слика у Нушићевој и на Вождовцу, за ових пет година између две изложбе излагао је дела широм света. У Аустралији, Америци, Русији, Великој Британији, Швајцарској, Италији, Шпанији, али и Кини, Индији и на Тајвану... Добио је многа признања на светским такмичењима, али му је велики повратак београдској публици једно од најважнијих.

Раздрагано срце

„Акварел тражи раздрагано срце, а мени је овде најраздраганије. Важно је да сте заљубљени у оно што радите. Потребно је стрпљења за озбиљан рад у којем ће све бити иза уметничке завесе видљиво, чак и прозрачно. Мој савет акварелистима је да док сликају слушају звук воде која тече или капље, јер то даје живот њиховој боји. Док је техника уља лутање, често тражење и исправљање, акварел не трпи поправке и дорађивања. Зато је за мене ова техника симбол енергије и темперамента који имам. Пут сликара неретко одреде и његове особине, а ја сам свој пронашао у бојама”, искрен је Душан.

Колико год је озбиљна уметност мукотрпан посао, додаје, он у свом животу ужива.

Верујемо му кад видимо чувену слику црвених кишобрана изврнутих изнад градске улице по кишном дану или слику како их носе заљубљени парови испред париске катедрале Нотр Дам.

У енциклопедији успешних

Душан Ђукарић рођен је 1971. године у Теслићу (БиХ), али каже да се осећа као Београђанин јер је од кад зна за себе у нашем главном граду којем је посветио велики број слика. Студирао је Академију уметности у Београду и члан је УЛУПУДС-а, са статусом самосталног уметника. Често награђиван, одређиван је и за судију светских такмичења у акварелу. Уврстили су га и у енциклопедијско оксфордско издање о 3.000 успешних људи из Србије.