Шипурак освежава и лечи

У нашем народу шипурак је веома цењен и доста се користи за справљање чајева, пекмеза, мармелада и посластица. Научни назив врсте је Rosa canina L. Према ботаничкој класификацији припада породици ружа (Rosaceae). У народу је познат под мноштвом имена, и то као што су: бела ружа, дивљи шипак, дивља ружа висока, пасја драча, пасја рожа, плотна ружица, шепурика, шепурина, шибек, шип, шипек, итд.

Расте у низијским, брдским и планинским подручјима, по ободима шума, по светлим листопадним и четинарским шумама, као жива ограда поред путева, по међама, ливадама, пашњацима и напуштеним местима. У Србији је биљка веома распрострањена.

Дивља ружа је врло трновит грм, висок око два метра. Цвета током јуна и јула. Плод дивље руже је познат под именом шипак, јајастог облика, меснат, у почетку зелене, а кад сазри црвене боје. Плод сазрева у току септембра и октобра.

Свежи шипак је чврст, гладак, сјајан, црвене боје кад је зрео, сочан, накисело-слатког, пријатног и помало опорог укуса. Употребљава се свеж и осушен, непотпуно зрео плод.

Веома је богат витаминима, и представља прави поливитамински концентрат. Садржи до 25 одсто воде, шећера до 15 процената, пектина око 10 одсто, огромну количину витамина Ц (према литературним подацима наводи се да садржи 50–60 пута више него лимун, витамина П, провитамина А (каротена), витамина Б2. У плоду има још и витамина Б1 и витамина Ф и К, садржи беланчевине, танине, флавоноиде, лимунску и јабучну киселину, пектине, целулозе, масно уље, мало етарског уља од кога потиче пријатан мирис чаја, концентрата и разних галенских препарата од шипурака.

Плодове треба брати док су још тврди, недозрели, сјајне црвено-наранџасте боје. У зеленом шипку, а исто тако и у презрелом (меканом, тамне, мутне боје) има мање витамина него у полузрелом. Треба га брати крајем лета или почетком јесени по лепом и сувом времену. Убране плодове треба одмах прерадити или сушити. Приликом сушења губитак витамина треба свести на минимум. Брже се осуши смрвљен или уздуж расечен него цео шипак, али је у иситњеном плоду већи губитак витамина приликом сушења и чувања.

Свежи и осушени шипци употребљавају се, пре свега, превентивно, али и као лековито освежавајуће средство. Супстанце шипка делују као средства за јачање организма, за лечење слузокоже и повређене коже, за излучивање мокраће, против пролива, итд. Препоручује се за лечење ангине, несанице, бронхијалне астме.

Због велике количине многих витамина, а посебно витамина Це, нарочито је неопходан као чај у зимском периоду. Недостатак витамина Це проузрокује умор, капиларно крвављење, нарочито у деснима и мишићима листова, повећана осетљивост на инфекције, итд. Витамин Це јача одбрамбену моћ организма.

Чај се препоручује свима, а нарочито исцрпљеним и слабим особама, осетљивим на инфекције, трудницама, дојиљама, анемичним, старима, деци итд. Шипков сложени чај (Species diureticae) одлично је средство за активирање рада бубрега, против бубрежних инфекција, болести бешике и жучи итд.

ЏЕМ ОД ШИПУРАКА

Потребно је:

5 кг шипурака,

5 кг шећера,

7-8 л воде

Шипурке добро опрати, очистити с обе стране, налити водом и кувати на лаганој ватри док не омекшају. Прохлађене шипурке испасирати неколико пута кроз густо сито и газу, додајући воду у којој се кувао шипурак. Поступак пасирања поновити неколико пута како не би остале оштре длаке. У добијену смесу од шипурка додавати шећер и кувати док се маса не згусне. Топао џем сипати у чисте, суве и загрејане тегле. Тегле добро затворити и умотати у ћебе. Тако умотане тегле треба да одстоје један дан док се добро не охлади џем. Тегле чувати на хладном и сувом месту до отварања.

(Рецепт приредила Госпава Несторовић, Београд–Миријево)