Најезда „буба” на „златну планину”

Златибор је претпоследњег јулског викенда био у знаку мноштва разнобојних „буба”, домаћих и страних, различите старости. Размилеле су се оне по „златној планини” – боравиле у овдашњем кампу, прошле мирисним висоравнима, парадом се представиле туристима. Сви су ту најезду с пажњом посматрали...

Била је то девета златиборска „Бубијада”, сусрети љубитеља ових популарних „Фолксвагенових” олдтајмера у организацији „Буба клуба Србија”. Традиционални скуп привремено је застао у годинама короне, али ево поново је здрав и у пуној снази.

Око 80 олдтајмера

Овде у савремено уређеном и боровима окруженом Кампу „Златибор”, већ годинама стецишту кампера из развијене Европе, „бубе” су рашириле своја крила. Око 80 тих олдтајмера (кажу најпродаванијег модела у историји ауто-индустрије) са 180 путника приспело је међу златиборске борове из Немачке, Италије, Аустрије, Словеније, Македоније, Црне Горе, Хрватске, Румуније, БиХ и Србије. У друштву путничких „буба”, како је обичај, била су и давнашња „Фолксвагенова” комби возила из серије „Т”.

– Ово је наше девето окупљање, седмо на Златибору (2019. било је у Гроцкој, а прошле године у Бајиној Башти). Овакви скупови су прилика да се, поред дружења љубитеља „бубе”, промовишу и лепоте наше земље. Претходних година организовали смо обиласке туристичких локалитета Златибора, Стопића пећине, Сирогојна, Гостиља. Овај пут су се учесници возили златиборском „Голд гондолом”, а за њих је постављена и изложба о току градње ове најдуже панорамске жичаре на свету – каже за „Магазин” Жељко Шмакић, председник „Буба клуба Србија”. Он у власништву има „бубу” из 1976. године, своју вршњакињу.

Кампом „Златибор”, који је магнет за стране кампере и један од најуређенијих у Србији, управља Туристичка организација Златибор. Значајним улагањима и добром организацијом створила је овде погодне услове за боравак. На површини од два хектара има 60 камп јединица и више локација за шаторе, ту је сва потребна инфраструктура, категорисан је с три звездице. А природа је овде изузетна, па све више кампера из године у годину долази. Најбројнији су Холанђани, затим Немци, Чеси, Словенци, Британци... Долазе у организованим групама, њихове
кампинг-асоцијације долазак у Камп „Златибор” унапред планирају и промовишу.

– Овај простор се показао врло погодним и за „Бубијаду”. Услови у кампу су идеални, тако да се на овај скуп долази и породично, међу гостима је мноштво деце – додаје Шмакић.

Многи учесници дошли су издалека, а из Битоља у Северној Македонији у „буби” је (по врућини без клима-уређаја) стигла цела породица. Владимир Цветанов дошао је са супругом и двоје деце, прешавши од Битоља до Златибора 640 километара. „Буба” те породице стара је тачно пола века, а још издржава и оваква растојања. – Скуп на Златибору је посебан доживљај, јер су услови за смештај у кампу идеални, а уз то овде има највише учесника из држава бивше СФРЈ, па се добро разумемо. Нама је, уз паузе, требало око 12 сати вожње да дођемо, без климе и нарочитог комфора. Али то је наш стил

живота, који ћерка Уна планира да наследи – рече нам Владимир Цветанов.

Миле, легенда из Ариља

Толико дуго није путовао најстарији учесник овог скупа Миле Јевгенијевић (77), његово Ариље је близу Златибора. Он је са својом „бубом” из 1965. (једна од најстаријих на 9. „Бубијади”) полако, преко Високе и Сирогојна, стигао на златиборско дружење с љубитељима ових олдтајмера. Писали смо о њему у „Магазину” да је љубитељ старина, особито старих возила. У његовој колекцији је осам „фића” и 10 „буба” одавно сакупљаних. Уз још понеки стари ауто има и неколико давнашњих мотоцикала и времешних радио-апарата.

 – Наш Миле је легенда – кажу за Јевгенијевића у Ариљу, а то им не споре ни учесници „Бубијаде”.

Оживели младалачку љубав

Један искусан пар и њихов олдтајмер привукли су посебну пажњу на златиборској „Бубијади”.

„Нисам брз, ал’ сам лијеп”, пише на црвеној „буби” из 1976. године, чији је власник Шериф Хоџић (75) из Сарајева овде са сапутницом и вршњакињом Анђом Пециреп. Њих двоје су, каже Шериф, „пропала љубав из младости”. Волели се некад, али је свако отишао својим путем, даљина их раздвојила. Он у Аустралију, где се бавио трговином, Анђа у Аустрију као економиста. А онда се тамо Анђа развела, а Шериф остао удовац, па их је живот поново спојио 2008. када су се нашли у Сарајеву.

 Од тада с „бубом” обилазе скупове и крстаре по региону. Са Златибора крећу даље, иду пут Северне Македоније и Турске.

– За праву љубав никад није касно – каже Шериф, не кријући своје одушевљење Златибором. За њега је ова планина посебан доживљај.