Лековита дивља купина

Лековита својства дивље купине позната су од античких времена. Стари Грци и Римљани употребљавали су њене плодове, лишће, кору и корење за лечење бројних болести. Поред одличног укуса, може се похвалити изванредним лековитим својствима. Укусне бобице ове биљке, пре свега, богат су извор витамина Це, А, К, Де, Б6, Б12, Б3, Б1, Б2, а садрже и биофлавоноиде, гвожђе, калцијум, магнезијум, цинк, фосфор, калијум, натријум, етарско уље, танине, пектин, шећере, биљна влакна, као и јабучну и винску киселину.

Дивља купина јача имунитет, снижава холестерол, штити јетру и чисти крв. За побољшање крвне слике препоручује се купиново вино, које осим гвожђа садржи и много витамина Це и Бе групе, фолну киселину и пектин. Плодови купине налазе примену и у домаћинству, за справљање разних намирница, као што су слатко, џем, мармелада, итд.

За поправљање крвне слике

У терапеутске сврхе користe се већ 2.000 година. Данас се најчешће користe за поправљање крвне слике. Захваљујући својим лековитим својствима јачаjу цео организам и штите од неких најтежих болести. Сматра се да могу да превенирају настанак канцера, ојачају срце и нерве, штите од инфекција. Купине садрже велике количине антиоксиданата, који уништавају слободне радикале, главне кривце за тешке болести. У Европи се купина користила дуго као лек за лечење гихта.

Распрострањена је широм Европе, у западној Азији, Алтају и Персији. На нашим просторима расте као коров у житима, воћњацима и виноградима, у готово свим усевима и засадима, запуштеним и неуређеним местима, живицама, поред река и потока. У народу је позната под различитим називима, као што су купина, дивља купина, обична купина, оструга, итд.

Ова вишегодишња зељаста пузећа биљка расте као жбун с малим и кратким трновима. Цвета током маја месеца.

У лековите сврхе, лист купине, користи се од најранијих дана до данас. Главну лековиту материју чине галотанини. Антискорбутно деловање листа било је познато старим Грцима и Римљанима. Због знатног садржаја танинских материја, лист купине се најчешће користи у облику чаја, опорог укуса против хроничног пролива и гргљање при упаљеном и инфицираном грлу. Често се употребљава и код прехладе, кашља, фарингитиса и ларингитиса, гастритиса, колитиса. Као компонента чајних мешавина примењује се при нередовној и обилној менструацији, шећерној болести, а споља у случајевима инфекције коже и слузокоже, екцема и уртикарије.

Лековита својства испољавају и зрели плодови. Боја ових плодова потиче од антоцијанских материја које имају врло широк спектар деловања. Плодови су моћан антиоксиданс, смањују стварање лошег холестерола, јачају имунитет, крепе организам, помажу очувању колагена и благо пречишћавају црева. Сок од пресних дивљих купина подстиче правилан рад јетре и повољно делује на жучну кесу и жучне путеве.

Купиново вино одавно је цењен и доказан лек у борби против малокрвности. Препорука је да се за побољшање крвне слике месец дана пије децилитар купиновог вина дневно, пола сата пре јела. Осим гвожђа, оно садржи и доста витамина Це и Бе, фолну киселину, пектин, па побољшава циркулацију, убрзава рад црева, регулише крвни притисак, јача имунитет и отпорност организма, појачава апетит и поспешује метаболизам. Купиново вино се даје и слабуњавој деци као тоник.

Корен се не суши

Корен извађен у јесен испољава лековите особине. Ваде се делови који су дубље у земљи, добро се оперу и одмах употребљавају за припремање лековитих препарата. Травари никако не препоручују да се извађено корење суши и чува, јер губи лековитост. Корен делује против анемије, користи се за лечење запаљења коже и слузокоже. Зато се у народној медицини чајеви и препарати корена купине употребљавају у случају упале крајника, за гргљање и испирање. Осим тога, корен скуван у винском сирћету лечи упалу десни и стари је народни лек против пародонтозе. Жене од давнина овај корен користе и против неуредних менструација.

Ферментисан лист дивље купине има исти састав, укус и ефекат као зелени чај. За разлику од зеленог чаја, нема кофеин и теофилин који у већој количини имају врло непријатна нежељена дејства.