Банане родиле усред Београда

Лето је богомдано да, макар и накратко, време проведете у Ботаничкој башти „Јевремовац”. У амбијенту мира и тишине, названој и плућима Београда, башта је идеално место да разбистрите мисли и опустите нерве. Амбијент је бајковит, зеленила има у изобиљу. А, тек биљака....

Овде их је око 2.500, можда и више, од тропских, медитеранских до оних с Балкана и с нашег простора. Само је кактуса око 400 врста. Прича о овом зеленом острву, у срцу Београда, које окружују најпрометније и загађене улице, углавном је позната. Мало се, међутим, зна да и „Јевремовац” има своје „принове”, да се спрема уређење појединих његових делова и да ће лето протећи у знаку манифестација, на травнатом платоу испред стакленика.

– Принова међу биљкама увек има – потврђује за „Магазин” доцент др Томица Мишљеновић с Биолошког факултета.
– Посетиоци су у прилици да виде бројне нове врсте орхидеја, чији су цветови готово чаробни. Цветала је и ванила, а имамо и дрво кафе и чајеве. Што се банане тиче, добро је родила. Плодови су на пристојној висини, јер је и дрво прилично високо.

Краљ прискочио у помоћ

Док разгледамо разне врсте кактуса, различитих величина и облика и док нам Томица пажњу скреће на репрезентативни примерак тасманијске папрати, Оливера Поповић, стручни сарадник за односе с јавношћу, листа летопис у којем је саткана богата прошлост „Јевремовца”.

– Све је почело од идеје нашег славног ботаничара и лекара Јосифа Панчића и од његове упорности да Велика школа добије ботаничку башту. Збило се то 1874. године. Пре тога он је, због наставе у школи, у дворишту Лицеја београдског, гајио малу колекцију биљака – напомиње Оливера. – Плац на Дорћолу, одређен за ову намену, убрзо се показао неадекватним јер је био близу Дунава који га је често плавио. Зато су и биљке, које су ту расле, потпуно уништене.

Наставио је Панчић да тражи нову локацију, али га је 1888. смрт у томе спречила. Ипак, идеја није замрла. У помоћ је прискочио краљ Милан Обреновић који је 1889. обнародовао да Великој школи поклања своје имање од 5,2 хектара, наслеђено од деде, господара Јеврема Обреновића. Уз поклон је имао само једну молбу – да Ботаничка башта понесе дедино име „Јевремовац”. До тог тренутка ту је била шума у којој су расли храст лужњак, пољски јасен и бројне друге врсте. Два таква храста и данас оплемењују башту, а у своје „крштенице” су уписали по 170 година. Они који су Београд походили у то доба записали су „да је башта једна од најлепших и највећих у овом делу Европе”. Зенит славе и развоја доживљава тридесетих година 20. века кад је управник био Недељко Кошанин, академик и велики српски ботаничар. Од 1995. је споменик природе, а с Институтом за ботанику је наставна јединица Биолошког факултета.

Занимљива је и прича о стакленику, на 560 квадратних метара, саграђеном 1892. који је такође дар краља Милана Обреновића. Произвела га је радионица „Мозентин” из Дрездена, тако што је урађен централни павиљон с високом куполом и два бочна крила у којима су пустињске, полупустињске и медитеранске биљке. Стакленик је обновљен 2014. године, а неимари су се потрудили да се у целости сачува његов оригинални изглед.

Јеврем међу храстовима

Пролазимо поред бисте Јосифа Панчића коју наткриљује његова чувена оморика. Стазе су чисте и сређене, посетиоци не мањкају.

У близини једног од храста лужњака је биста Јеврема Обреновића. Поглед му је упрт у тек засађене старе сорте воћа, што је такође једна од новина у овој оази. Враћамо се у стакленик у коме су и најзанимљивије биљке, посебно оне из тропских, кишних шума.

– Погледајте ову дрвенолику папрат. Амбијент јој очигледно прија – кажу наши саговорници. – Ту су и сукулентне биљке које расту у сушним стаништима различитих делова света. Посетиоци су у прилици да виде и дрво папируса, бибера, медитеранске палме и агаву.

На неколико места у стакленику примећујемо необичне експонате који лебде изнад биљака.

– То су радови студената Учитељског факултета – примећује Оливера. – Тако су они, из уметничког угла, видели полен разних биљака и споре гљива.

Обогаћује се и отворени простор баште. Захваљујући пројекту који финансира Америчка амбасада у Београду, припрема се отварање медног врта, а недавно су набављена и два репрезентативна северноамеричка храста. Овде се све зна о свакој биљци, а задатак запослених је да их негују и да трају, баш као и што башта траје 134 године. Тамо где је она сада некада је била периферија Београда. Град је почео нагло да се шири и развија, па је остала као својеврсна оаза у центру града. У нека давна времена имала је и до 4.000 биљних врста, али је то било доба кад су о њој сви здушно бринули, држава посебно.

Студенти Биолошког факултета овде стичу практично знање. Ту су им кабинети, ту могу да уче, а кад пожеле да научено потврде у пракси, комплетна башта им је на располагању.

И још једна занимљивост: ако сте помислили да се биљке месождерке хране месом, грешите. Хране се инсектима којима нема спаса кад улете у њихову клопку. Овде успева и кактус по имену „краљица ноћи”. Необичан је по томе што цвета само неколико сати у једној ноћи, једном годишње. Зато посетиоци немају прилику да виде како цвета. Тражи стално заливање и много влаге. Лепог је мириса и бледорозе боје. Башта је царство биљака, али и птица. У крошњама високих стабала гнезде се птице, певају славуји, гракћу вране.

Лети сви беже из центра Београда, а ви урадите супротно: дођите у центар града, у Ботаничку башту, Таковска 43, где вас спокој, хладовина, чист ваздух и зеленило чекају на сваком кораку и у сваком тренутку.

ПО УЗОРУ НА ЈАПАН

У оквиру Ботаничке баште је 2004. године отворен Јапански врт, декорисан биљем из ове земље. На једном месту је додир камена, воде и биљака, карактеристичних за Земљу излазећег сунца. Видећете дрвене мостове, воду која наилази на каскаде и непрекидно жубори, језеро с локвањима. Аутори врта су Вера и Михаило Грбић, пејзажне архитекте.

БОГАТСТВО У КЊИГАМА

Библиотека, основана 1853. године, такође је један од поноса „Јевремовца”. Тврди се да је међу најстаријим ботаничким библиотекама југоисточне Европе. У њој је око 5.000 књига, научних и стручних часописа и више од 600 сепарата из области ботанике.