Камен с Mесеца у Србији
Никсонов поклон Титу чува се у Музеју Југославије, а стигао је само три месеца након што је посада „Апола 11” први пут крочила на површину Земљиног сателита
„Аполо 11” с трочланом посадом слетео је 21. јула 1969. године на површину Месеца. Први је на његову површину закорачио капетан Нил Армстронг, затим му се придружио Едвин Олдрин, пилот Месечевог модула, док је пилот Мајк Колинс, остао за командним модулом.
Слетели су у 2.56 по универзалном времену, а Телевизија Београд је све директно преносила.
Непуна три месеца касније, тројац у истом саставу, слетео је специјалним авионом председника Ричарда Никсона и на Београдски аеродром. У коферу су носили камен са Земљиног сателита, као поклон Јосипу Брозу. Било је то 18. октобра 1969. године, а наша земља нашла се на „Путу мира” и међу 22 земље – станице тројице космонаута.
Данас се чувени „каменчићи” с Месеца налазе у Музеју Југославије. Посетиоци очекују грумен или неки већи камен, а заправо је реч о пет фрагмената Месечевог тла, које је Титу даровао председник САД Ричард Никсон. Иако је у Белом двору уручен Брозу, заправо, био је то поклон народима Југославије.
Каменчићи и прашина били су тек део товара тешког 22 килограма узорака месечевог тла, што је и први материјал који су људи до тада донели с неког небеског тела. Зато су сматрани за „најдрагоценије научне примерке свих времена”, пише у брошури коју је тим поводом штампала Америчка амбасада у Београду. Делове ове колекције добило је 106 „главних истраживача” у САД, које је одабрала Национална управа за аеронаутику и истраживање васионе (НАСА) и њих 36 водећих у осам других земаља.
Ове узорке добро су прегледали и испитали како ће се мењати због изложености атмосфери Земље, стручњаци у Центру за свемирске летелице с посадом у Хјустону. Камење је загревано изнад тачке његовог топљења, а потом расхлађивано, затим изложено притиску да би се оценила јачина и савитљивост. Потапано је и у различите хемијске растворе, мерена су им магнетна својства, емисија радијације, проводљивост електричне и топлотне енергије, кроз њега је пуштана радијација и сакупљани гасови. Амерички истраживачи су тридесет животињских и биљних врста изложили дејству узорака, како би испитали да ли ће евентуално клице с Месеца изазвати неко обољење. Након неколико недеља испитивања закључили су да „не постоје нити клице, нити болести с Месеца”, а морали су да признају и да нису констатовали да на Месецу има живота.
Трагање за фосилима, који би доказали да је на Месецу било живота током ранијег развоја, такође се завршило негативним одговором. Тако је научно потврђено „да су Армстронг и Oлдрин прва жива бића која су дошла на Месец од његовог постанка, пре приближно четири и по милиона година”. Ипак, експеримент утврђивања приближне старости камења довео је до неочекиваног открића старости материјала, од 2.500 до 3.000 милиона година, па су се научници понадали да ће после каснијих мисија „Апола” можда добити узорке који ће бити скоро исте старости као Месец.
– На месец смо однели богатство ове нације – визију њених државних руководилаца, интелигенцију њених научника, оданост послу њених инжењера, резултате савесног рада њених радника и одушевљену подршку њеног народа. Назад смо донели камење, што је по мом мишљењу, поштена размена – рекао је Мајкл Колинс, астронаут с „Апола 11”, који је пилотирао матичним бродом „Колумбија”, док су се његови другови Армстронг и Олдрин спуштали на површину Месеца.
Како су скупљени узорци
Узорци, које је донела мисија „Апола 11” сакупљени су на четири начина. Неколико минута по ступању на Mесечеву површину Армстронг је у кесицу од пластичне материје ставио неколико узорака узетих „за сваки случај”, уколико буде морао изненада да прекине свој боравак на Месецу. Касније је ставио већу количину у металну кутију, а потом скупљао „документоване узорке”, пажљиво одабране комаде за геолошка проучавања. Описивао је и фотографисао место, а научници располажу и четвртом врстом материјала, „узорцима из дубине”, који су извађени помоћу специјалног алата.
Лажни експонат
У Рајкс музеју у Амстердаму налази се камен који је 1969. поклоњен холандском премијеру Вилему Дресу, за који се веровало да су га донели астронаути с Месеца, а и званичницима га је уручио тадашњи амерички амбасадор Џеј Вилијам Мидендорф. Међутим, истраживачи са Слободног универзитета у Амстердаму утврдили су да је камен, дуго излаган и као понос холандског националног музеја, чија је вредност била процењена на око 350.000 евра, заправо окамењени комад дрвета. Музеј, иначе много познатији по сликама великих мајстора, попут Рембранта и Вермера, објавио је како ће упркос свему задржати камен као куриозитет.
