Kamen s Meseca u Srbiji
Niksonov poklon Titu čuva se u Muzeju Jugoslavije, a stigao je samo tri meseca nakon što je posada „Apola 11” prvi put kročila na površinu Zemljinog satelita
„Apolo 11” s tročlanom posadom sleteo je 21. jula 1969. godine na površinu Meseca. Prvi je na njegovu površinu zakoračio kapetan Nil Armstrong, zatim mu se pridružio Edvin Oldrin, pilot Mesečevog modula, dok je pilot Majk Kolins, ostao za komandnim modulom.
Sleteli su u 2.56 po univerzalnom vremenu, a Televizija Beograd je sve direktno prenosila.
Nepuna tri meseca kasnije, trojac u istom sastavu, sleteo je specijalnim avionom predsednika Ričarda Niksona i na Beogradski aerodrom. U koferu su nosili kamen sa Zemljinog satelita, kao poklon Josipu Brozu. Bilo je to 18. oktobra 1969. godine, a naša zemlja našla se na „Putu mira” i među 22 zemlje – stanice trojice kosmonauta.
Danas se čuveni „kamenčići” s Meseca nalaze u Muzeju Jugoslavije. Posetioci očekuju grumen ili neki veći kamen, a zapravo je reč o pet fragmenata Mesečevog tla, koje je Titu darovao predsednik SAD Ričard Nikson. Iako je u Belom dvoru uručen Brozu, zapravo, bio je to poklon narodima Jugoslavije.
Kamenčići i prašina bili su tek deo tovara teškog 22 kilograma uzoraka mesečevog tla, što je i prvi materijal koji su ljudi do tada doneli s nekog nebeskog tela. Zato su smatrani za „najdragocenije naučne primerke svih vremena”, piše u brošuri koju je tim povodom štampala Američka ambasada u Beogradu. Delove ove kolekcije dobilo je 106 „glavnih istraživača” u SAD, koje je odabrala Nacionalna uprava za aeronautiku i istraživanje vasione (NASA) i njih 36 vodećih u osam drugih zemalja.
Ove uzorke dobro su pregledali i ispitali kako će se menjati zbog izloženosti atmosferi Zemlje, stručnjaci u Centru za svemirske letelice s posadom u Hjustonu. Kamenje je zagrevano iznad tačke njegovog topljenja, a potom rashlađivano, zatim izloženo pritisku da bi se ocenila jačina i savitljivost. Potapano je i u različite hemijske rastvore, merena su im magnetna svojstva, emisija radijacije, provodljivost električne i toplotne energije, kroz njega je puštana radijacija i sakupljani gasovi. Američki istraživači su trideset životinjskih i biljnih vrsta izložili dejstvu uzoraka, kako bi ispitali da li će eventualno klice s Meseca izazvati neko oboljenje. Nakon nekoliko nedelja ispitivanja zaključili su da „ne postoje niti klice, niti bolesti s Meseca”, a morali su da priznaju i da nisu konstatovali da na Mesecu ima života.
Traganje za fosilima, koji bi dokazali da je na Mesecu bilo života tokom ranijeg razvoja, takođe se završilo negativnim odgovorom. Tako je naučno potvrđeno „da su Armstrong i Oldrin prva živa bića koja su došla na Mesec od njegovog postanka, pre približno četiri i po miliona godina”. Ipak, eksperiment utvrđivanja približne starosti kamenja doveo je do neočekivanog otkrića starosti materijala, od 2.500 do 3.000 miliona godina, pa su se naučnici ponadali da će posle kasnijih misija „Apola” možda dobiti uzorke koji će biti skoro iste starosti kao Mesec.
– Na mesec smo odneli bogatstvo ove nacije – viziju njenih državnih rukovodilaca, inteligenciju njenih naučnika, odanost poslu njenih inženjera, rezultate savesnog rada njenih radnika i oduševljenu podršku njenog naroda. Nazad smo doneli kamenje, što je po mom mišljenju, poštena razmena – rekao je Majkl Kolins, astronaut s „Apola 11”, koji je pilotirao matičnim brodom „Kolumbija”, dok su se njegovi drugovi Armstrong i Oldrin spuštali na površinu Meseca.
Kako su skupljeni uzorci
Uzorci, koje je donela misija „Apola 11” sakupljeni su na četiri načina. Nekoliko minuta po stupanju na Mesečevu površinu Armstrong je u kesicu od plastične materije stavio nekoliko uzoraka uzetih „za svaki slučaj”, ukoliko bude morao iznenada da prekine svoj boravak na Mesecu. Kasnije je stavio veću količinu u metalnu kutiju, a potom skupljao „dokumentovane uzorke”, pažljivo odabrane komade za geološka proučavanja. Opisivao je i fotografisao mesto, a naučnici raspolažu i četvrtom vrstom materijala, „uzorcima iz dubine”, koji su izvađeni pomoću specijalnog alata.
Lažni eksponat
U Rajks muzeju u Amsterdamu nalazi se kamen koji je 1969. poklonjen holandskom premijeru Vilemu Dresu, za koji se verovalo da su ga doneli astronauti s Meseca, a i zvaničnicima ga je uručio tadašnji američki ambasador Džej Vilijam Midendorf. Međutim, istraživači sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu utvrdili su da je kamen, dugo izlagan i kao ponos holandskog nacionalnog muzeja, čija je vrednost bila procenjena na oko 350.000 evra, zapravo okamenjeni komad drveta. Muzej, inače mnogo poznatiji po slikama velikih majstora, poput Rembranta i Vermera, objavio je kako će uprkos svemu zadržati kamen kao kuriozitet.
