Да буде интересантно и деци и одраслима

Данашњем туристи који се одлучи за обилазак или летовање у Србији нису довољне њене велике природне лепоте, иако су свакако велики подстрек за бег из великих и загађених градова. Он радије одлази у туристичка места када се одржавају културне, гастрономске или спортске манифестације. Све су бројнији и љубитељи авантуристичког обиласка пећина и шума, они који желе да открију и наше културно-историјско благо, али и да се купају, квалитетно сместе и, наравно, пробају специјалитете локалног поднебља. Породично летовање у нашим бањама, на језерима и обронцима планина, као и обилазак градова, данас подразумева да буде интересантно и деци и одраслима.

То је, може се рећи, оцена свих саговорника „Магазина” с туристичке изложбе „Београдски манифест”, која је недавно одржана на Калемегдану. Породични фестивал манифестација, дестинација и дегустација, како га још организатори зову, окупио је представнике 30 општина у Србији, као и госте из региона, који су симболично испред својих шатора представили туристичке могућности.

Директорка ЈП „Ресавска пећина” Ана Богдановић  подсетила је да је уређено око 800 метара стазе кроз једну од „најбогатијих” пећина Србије, али паралелно с туристичким уређењем општине Деспотовац на чијој територији се налази. Упоредо с вишегодишњом реконструкцијом, манастир Манасија, седиште Ресавске школе и духовни центар деспотовине Стефана Лазаревића – све више се отвара за посетиоце. Има сталне водиче и ускоро ће, очекују тамо, његова порта по посећености личити на манастир Тумане.

Прашума усред Деспотовца

„У крају имамо и освежење за све који беже од врућина: прашуму Винатовачу чија су стабла пречника већег од метра, водопаде Велики бук, драгуљ Горње Ресаве и Прскало, поточић који извире из стене на падинама Јужног Кучаја и пада с висине од петнаестак метара. Последњих година сређивани су прилази овим реткостима, као и стазе за обилазак нетакнуте Бељанице. Све су траженији алпско пењање и вожња квадовима, те је за боравак туриста морао да се обезбеди и смештај. Нико данас неће тек тако да дође и обиђе природу и врати се у велики град за један дан. Осим да пробају јагњеће печење из крајева чисте траве, туристи хоће и да преноће, па и бораве неколико дана поред воде, због чега је порастао број соба у ресторанима у атару Лисине око Великог Бука, а има и бунгалова поред самог водопада. Смештај с доручком може да се нађе од 2.500 до 4.500 динара. Од Београда се ауто-путем, са скретањем код Марковца, стиже за сат и по времена, те не знам зашто би људи због природних лепота, ако ове наше нису видели, путовали чак у иностранство”, каже водич и сарадница у „Ресавској пећини” Гордана Милошевић.

Петрова црква, манастири Сопоћани и Ђурђеви ступови као сведочанства Рашке државе атракција су новопазарског краја, као и џамија Алтун-алем, једна од најлепших у Европи. Али, Пазар се спрема и за лето. „Осим нових спа центара у Новопазарској бањи, у изградњи је шест базена у Рајчиновића бањи, где ће у јулу бити отворено и најсавременије турско купатило, бањски хамам. Цене пансиона биће од 50 евра у хотелу до 200 у бунгаловима. У приватном смештају може да се преноћи за 25 евра. Они којима је море далеко могу и у бањи да се одморе. Из Београда се ауто-путем „Милош Велики” стиже за 3,5 сата”, каже Катарина Нешовић, представница туристичке привреде Новог Пазара.

Драган Новаковић из Пирота позива на манифестацију „Хајлендер” од 17. до 21. јуна, објашњавајући да ово ново такмичење у хајкингу за њих представља старопланински изазов, јер „акценат није на резултату, него на уживању у дивљини и делима природе попут Рсомачких лонаца”. Приватног смештаја има, цене су различите, али су домаћини углавном онлајн доступни.

Осим заборављених обичаја које можете да видите када обилазите села на Старој планини и дивље природе око реке Јерме, можете да изнајмите џип и видите природни феномен Понор, крашку увалу дубоку 700 метара о којој је Јован Цвијић писао. Иако су га, каже Драган, из Сарајева војска и љубав довели у Пирот, одавде не би одлазио, а недавну реконструкцију тврђаве Кале сматра обновом свог града. Али и улазницом за туризам у донедавно занемарени крај нетакнутих лепота и скривених манастира.

Јасмина Савић представља обновљени манастир

Обнова Куршумлијске Бање, планирана изградња олимпијског базена, значајно је повећала посету топличком крају, како каже Јасмина Савић, директор ТО Куршумлија. Подсетила је на претходну обнову најстаријих српских манастира и центра града, градњу нових цркава и стаза у Ђавољој вароши, као и на отварање врата заборављеног краја. Број соба за издавање порастао је на 26 у Луковској и 13 у Пролом бањи, док их у деценијама затвореној Куршумлијској још нема. Приватан смештај омогућује да се посећују лековити извори, чак и терапије, уз боравак по нижим ценама.

Купање под Мајевицом

Прошавши поред штанда Ћуприје с ког су позивали на јулску „Цреваријаду” на обали Велике Мораве, као такмичење у припремању цреваца на жару, која су многи први пут пробали на Калемегдану, стигли смо и до посећене „шатре” Туристичке организације Републике Српске. Како су нам тамо срдачни домаћини рекли, прошла година била је рекордна у њиховом туризму, а већ се ове примећује даљи раст броја гостију. Туристички „хитови” РС су стари град Требиње надомак мора, Фоча као домаћин сусрета на Сутјесци и рафтинга на Тари, као и Бањалука с окружењем у којем су Национални парк „Козара” и Мркоњић Град са „флајфишингом” на Пливи и Рибнику. До Бањалуке, с изградњом обилазнице око Брчког, стиже се за три и по сата, до Мркоњића за пет, кажу. Просечно, дневни смештај кошта од 25 евра па навише. Ново одредиште туризма је Угљевик под Мајевицом. Како нам је рекао директор ТО Драган Ђокић, у родном месту Филипа Вишњића Горњој Трнови гради се њему посвећен музејски комплекс, али је у изградњи и вештачко језеро Мезграја, на месту старог рудника – у тренду савременог летњег одмора.

Дечја зона туризма

У дечјој зони удружење „Аутизам Србија” представило је сликарске радове аутистичних малишана, како би се подигла свест о њима и апеловало на хуманитарну подршку у организовању излета на које их удружење води, каже потпредседник Србољуб Ранковић.