ТЕЛЕВИЗИЈА И ПОЉОПРИВРЕДА

Село као инспирација

Наша емисија инспирише људе јер нам страшно недостаје контакт са природом који имате на селу. Град доноси просперитет, али и тескобу и стрес, каже Драгана Попов, новинарка и уредница емисије „Знање имање” (РТС 1, 11.00)

(Фото: РТС)

Емисија „Знање, имање” већ деценијама се посвећено и истрајно труди да негује љубав према природи, селу и родном крају. Њени новинари и аутори Драгана Попов, Љиљана М. Петровић и Југослава Ђурица настављају мисију својих претходника, а у данашњем издању упознаће нас са својим саговорницима, дивним домаћинима и поштеним људима којима је село и даље велика инспирација.

Са ауторком Драганом Попов разговарамо о томе колики је изазов одржати традицију и стварати емисију која је постала бренд?

– Када имате снажне и чврсте темеље које су својевремено поставили Косара Балабановић, Захарије Трнавчевић, а у скорије време и Јасмина Никитовић Стојичић, не само да није тешко креирати сваку епизоду емисије „Знање имање”, већ је част и привилегија, али и велики изазов. Најважније је за мене, као и уреднички тим, да одржимо бренд и, наравно, иновирамо у складу са временом у коме живимо.

Према њеним речима, теме су, пре свега, у складу са производним циклусима, нарочито када говоримо о ратарству, воћарству и повртарству, било да је реч о конвенционалној или органској производњи чији су заговорници. Што се тиче сточарства, које би требало да буде главни замајац целокупне пољопривреде јер је у питању производња која је присутна 365 дана у години, екипа емисије се интензивно бави, како проблемима, тако и могућим решењима.

– Теме су ту. Диктира их време, тржиште и човек. Трудимо се да као редакција будемо проактивни и да ми покрећемо теме: попут очувања земљишта, еко и биопроизводње, али и увођења дигитализације у пољопривреди и праћења савремених трендова. Врата домаћина су нам заиста увек отворена, јер идемо ка примерима добре праксе које желимо да покажемо свима. Знамо да постоје проблеми у пољопривреди, а неки од наших саговорника имају конкретна решења на својим газдинствима које хоћемо да прикажемо – објашњава наша саговорница.

Да ли сматрате да се у данашње време, када сви хрле у метрополе, препознаје значај једне овакве емисије?

– Занимљиво је то питање, пошто „Знање имање” има велику гледаност, а највећа је у Београду. Знамо да је Београд велико медијско тржиште, али је овде реч о специјализованој емисији која има већу гледаност од неких серија и емисија забавног карактера. Мислим, да „Знање имање” инспирише људе јер нам страшно недостаје контакт са природом који имате на селу. Град доноси просперитет, али и тескобу и стрес – сматра Драгана Попов.

Циљ новинара ове редакције је да покажу гледаоцима да занимање пољопривредника може да буде атрактивно једнако као и нека друга професија, попут лекара, адвоката или ИТ стручњака. Да та професија не буде социјална категорија, већ једна исплатива струка са свим својим предностима и манама као и свака друга и да од ње, што је најважније, може пристојно да се живи.

– Погледајте фармере у Европској унији. То су углавном задовољни, образовани и добростојећи грађани своје земље. То су примери којима треба да стремимо – указује ова новинарка. О изазовима свог посла још наводи:

– Наш посао је и одговоран и изазован, али немате бриге када иза себе имате одличну ЕНГ екипу на челу са главним сниматељем Николом Стојковићем који ову емисију ради већ више од 20 година, мојом сјајном сарадницом Љиљаном М. Петровић, магистром економије и одличним коуредником, као и супервизорком Југославом Ђурицом, одговорном уредницом ПЈ актуелности.