Ехинацеа за јачи имунитет
Из народне медицине северноамеричких Индијанаца стигла је у Европу и постала савезник многих у борби против инфекција
Лековита својства ехинацее позната су од древних времена. Коришћена је за лечење разних кожних болести, а највећа њена примена била је против угриза змија. Крајем 19. века научно је потврђено да ова биљка јача имуни систем организма и од тада почиње да се користи у многим фармацеутским и козметичким производима. Лековите материје из ехинацее стимулишу имуни систем да ствара више одбрамбених ћелија и тиме се лакше избори с изазивачима болести.
Ехинацеа је пореклом из Северне Америке одакле је пренета у Европу. Као лековиту биљку гајили су је и Индијанци.
За грознице и шарлах
У традиционалној фармакопеји северноамеричких Индијанаца у употреби је већ 400 година, а у званичној медицинској користи се од 1887. Први препарат на бази ехинацее на америчком тржишту појавио се 1880. године, а у Европи су истраживања почела тридесетих година двадесетог века. На пример, још од 1930. године у Немачкој почињу истраживања о лековитом деловању ове биљке. Кроз историју људи су је користили за лечење шарлаха, грознице, сифилиса, маларије, тровања крви и дифтерије. Данас се користи у фитотерапији и хомеопатији јер се сматра да делује имуностимулативно. Последњих неколико деценија њена се употреба значајно повећала па се на тржишту могу наћи бројни препарати. До сада се код нас гајила само као украсна биљка.
Према ботаничкој класификацији припада породици главочика (Asteraceae). То је вишегодишња зељаста биљка. Корен јој је разгранат с великим бројем жила и жилица. Стабљике достижу висину 50–80 cm, а свака грана се завршава крупном цветном главицом која садржи цветове, тамнољубичасте боје, сакупљене у лопту и светлољубичасте цветове необичног изгледа, који се са старошћу образују па биљке попримају изглед кишобрана.
Гаји се ради надземног дела биљке и корена, из којег је изолован веома велики број једињења. Од биолошки вредних материја садржи полисахариде (инулин и др.), деривате кафене киселине, етарско уље, алкил амиде (ехинацеин) који имају противупално, антимикробно и антисептично дејство, али пре свега, стимулишу јачање имунитета. Организам се уз помоћ ехинацее брани тако што повећава производњу антитела и леукоцита у крви, зауставља се ширење бактерија и стимулише производња ткива која лече и затварају ране, затим подстиче јетру и бубреге у процесима детоксикације. Активна својства ехинацее немају нежељене појаве. Зато се саветује њена употреба као превентива.
Уколико је опште здравље нарушено, препоручују се чајеви, екстракти, тинктуре и капсуле. Данас људи ехинацеу користе да би скратили трајање прехладе и грипа и смањили симптоме попут упале грла, кашља и грознице. Боље је користити биљку превентивно, односно ојачати организам да се избори с вирусима и бактеријама и да не дође до развоја симптома прехладе и грипа.
Многи травари је препоручују за лечење инфекција уринарног тракта, вагиналне кандидијазе, упале уха, атлетског стопала, синуситиса, алергијског ринитиса, као и за брже зацељивање рана, чирева, апсцеса, флегмона и варикозних улцерација. Убрзава и повлачење херпеса. Примена ехинацее се не препоручује код прогресивних системских аутоимуних обољења, код истовремене примене имуносупресива и кортикостероида, код алергија на друге биљке из породице главочика.
Није за малу децу
У Србији препарати на бази ехинацее нису регистровани за употребу код деце млађе од две године.
Свежа биљка употребљава се тако што се из ње цеди сок, док се осушена користи за справљање чајева и екстраката.
Биљка расте у различитим еколошким условима, од равничарских до брдских области, па се може успешно гајити на готово свим типовима земљишта, али најбоље приносе остварује на плодним, хумусом богатим земљиштима с добрим водним и ваздушним особинама. Треба јој доста светлости и топлоте. У нашим условима гајења добро подноси ниске температуре и јаче мразеве. Има повећане потребе за водом па се успешно гаји уз наводњавање у летњим месецима.
Гаји се у плодореду, а најбољи предусеви су стрнине, окопавине, грахорице и друге легуминозе јер остављају земљиште чисто од корова и богато хранивима. Производни циклус траје од једне до три године.
