Вук хармоником осваја планету
Одличан ђак четвртог разреда основне и музичке школе заузео је прва места на републичким и београдским такмичењима, али је и светски првак из 2021. године
Са хармоником у рукама за њега границе не постоје. Са лакоћом је носи, а још лакше свира. Чим чује неку мелодију он је одсвира. На такмичењима прва места као да су за њега резервисана. Вук Ђокић, десетогодишњи ученик четвртог разреда београдске Оснoвне школе „Васа Пелагић” у насељу Котеж исти разред је и у Музичкој школи „Корнелије Станковић”.
Прве тактове одсвирао је као петогодишњак када је код бабе и деде пронашао малу, стару хармонику коју је свирао његов отац кад је био мали, а данас професор музике. Тату је и слушао док је увежбавао. Тако је почело... И Вук се дохватио овог, како сам каже, српског инструмента. Мало самоук , више талентован, али и као вредан ђак професора Бобана Бјелановића он је у марту освојио прво место на републичком такмичењу, пре тога врх трона био је његов на Београдском фестивалу хармонике, а ових дана се интензивно припрема за велико такмичење које ће се 21. маја организовати у Сарајеву. И, наравно, нема трему јер овај дечак на такмичења одлази без страха и бриге да ли ће победити. Нимало надмено, са лакоћом каже онако дечачки „знам да хоћу”.
– Вежбам око сат и по до два дневно, највише. Пред такмичење свирам свакодневно, а овако и не баш. Али сваког дана морам да радим вежбе за шаке са теговима и гумама. То је обавезно. Понекад, кад чујем мелодију која ми се допадне, покушам да је одсвирам и добро ми иде. Волим хармонику, свирам класику али и неке популарне песме онако за себе – прича Вук и каже да воли да игра фудбал са другарима, да иде на утакмице са татом и дедом, да излази напоље, да игра игрице на телефону или компјутеру, погледа понеку серију... Он воли да црта, посебно природу. Омиљени предмет му је математика. Одличан је ђак са просеком пет нула.
– У школи није тешко уопште. Прочитам два пута неку лекцију и научио сам – слеже раменима Вук који је 2021. године постао светски првак на хармоници освојивши прво место на такмичењу у Паризу где је учествовао као представник Србије међу педесетак вршњака из целог света. Са Међународног такмичења у Љубљани са освојених 100 бодова вратио се кући са звањем лауреата у својој категорији.
До сада је освојио десетак признања. Радује се одласку на такмичења, јер никада нема стрепњу да ли ће бити први. Кад изађу спискови не жури да види како је пласиран, јер осећа и зна да је на врху.
– Док чекамо свој ред да свирамо пред жиријем дружимо се. Идемо да се прошетамо, да нешто поједемо, попијемо сок, причамо. Имам неколико другара са којима учествујем. А кад све прође и кад видим ранг-листу, радујем се. Онда обавезно идемо негде на неки леп ручак – прича нам дечак који се радо одазива и учествује на хуманитарним концертима, школским приредбама...
У школи учи француски, труди се да научи енглески и са баком помало руски, воли да иде у библиотеку и узима књиге које чита кад има времена, слуша популарну музику као и остали десетогодишњаци, од савремених хармоникаша воли Софронијевића и Ђокића, радује се сваком путовању, ужива у лету и мору.
– Није ми тешко кад вежбам. Мало ме поремети млађи брат који има четири године, кад уђе у собу или ме гурне, или повуче хармонику, промени регистар и онда све поново. Али добро. Кад добијем награде сви су срећни и мама и тата, баке, деке који ме увек часте. Бака је срећна, каже да увек може и боље... – прича Вук.
У ишчекивању нових признања и још већих успеха, награда и медаља, срећан пут на свако следеће такмичење.
