„Пет земаља” на Тиренском мору
„Како је лепо” – одјекује на разним језицима малим станичним пероном док путници излазе из воза, а поглед испред њих „пуца” на прелепо Тиренско море и уски залив у којем се угнездило село Риомађоре.
Оно је прво од „Пет земаља” (Чинкве тере), на пружном путу од Ла Специје, а од њега почиње и „Стаза љубави”, која повезује свих пет лигурских рибарских села смештених на брдовитој обали мора. Њих свакодневно походи на хиљаде туриста, а природне лепоте које их окружују привлаче пажњу многих, па не чуди што су ова села под заштитом Унеска. Уска стаза која се од станице спушта ка мору права је атракција за посетиоце, као и само село: куће у брду делују као да их је неко наслагао једну тик поред друге, а уским улицама се пролази у колонама.
Следеће на нашем путу било је село Манарола, за које кажу да је најзанимљивије туристима. Дугачка улица поплочана каменом води вас од станице директно до мора, док вас из локала поређаних дуж овог својеврсног корза маме мириси италијанских специјалитета. Редови посетилаца испред минијатурних ресторана у којима има тек два или три стола говоре да нећете погрешити уколико се определите за морске плодове с помфритом или парче неке од многобројни врста пица.
Корниља, до које се стиже за неколико минута брзим возом од Манароле, је село ушушкано у брдима изнад мора и до њега се стиже дугачким низом степеника, па баш и није омиљено међу туристима. Вернаца нуди туристима и да се окупају, уколико то време дозволи, на малој плажи на коју село излази. Свих пет села имају и ресторане с којих се шири предиван поглед на Тиренско море док запљускује обале овог залива.
Пето од ових села је Монтеросо, које има једну од најлепших плажа у Италији. До самог места пут од станице води кроз дугачак тунел. Грађено је по узору на остала четири села – с кућама у брдовитом делу обале „сабијеним” једна одмах поред друге и уским улицама кроз које је када туристи стигну готово немогуће проћи. Али зато на песковитој дугачкој плажи можете уживати на терасама ресторана једући сладолед и пијући неку од чувених италијанских кафа и гледајући залазак сунца изнад мора.
А онда поново крећемо на кратку вожњу, од неких петнаестак минута до Ла Специје. И док се тискамо у возу препуном путника из разних земаља, композицијом одјекује „Добар дан, покажите ваше карте”. Крупни насмејани контролор вешто се пробија кроз масу путника док руке с картама лете увис. „А ви?”, пита контролор човека мало погнутог тик поред врата. И он показује карту. Контролор задовољно одлази кроз вагон, а путници се опуштају. Контроле су овде прилично ригорозне, а казне за оне који покушају да се „шверцују” су више стотина евра.
