Срећа је остати дете у души

Девојчица која живи у свету фантазије, као суперхерој из детињства, имагинарни је лик готово свих радова новосадске сликарке Снежане Петровић, овогодишње добитнице награде „Момо Капор” за ликовну уметност.

„Када сам почела да креирам њен лик, замисао је била да поприми физиономију с карактером женских актова са старих црно-белих фотографија с почетка 20. века. Јер женски актови из тог периода поседују специфичну дозу естетике, не откривајући сувише, а опет пружајући суштину, чисто и суптилно. Сви протагонисти слика, у ствари, представљају истину и чисту духовну природу без ограничења. Приказ нагих и обучених фигура заједно чине композициону форму и метафорички су приказ дуализма природе – спој духовног и материјалног света. А, ако бих морала да одаберем реч која би одговарала женским ликовима у мојим фантазијама, значи мојој инспирацији, то је реч – слобода”, каже уметница за „Магазин”.

Четрдесетшестогодишња сликарка рођена је и одрастала у Новом Саду, где је дипломирала на Академији уметности на одсеку Графика, на ком је и магистрирала. Данас је доцент на истој катедри, а осим сликарских и графичких радова, аутор је цртежа и објеката и учествовала је на више од 220 изложби. Својих двадесетак изложби остварила је у земљи и иностранству где је добила десет значајних признања, међу којима се издвајају награде на међународним бијеналима графике у Токију и Италији. Њена дела могу да се виде у музејима широм света.

Критичари у свету истичу да је фокусирана на човека, ког приказује с нотом карикатуралног, али увек с пуно разумевања и љубави. „Она слави људскост, доброту и емпатију којих све мање има у овим временима. Оживљава запостављене вредности и уз дозу носталгије открива искричави свет свог несвесног”, како оцењују.

На питање шта представљају балони-летелице на њеним платнима, уметница одговара да су они спона између неба и земље. „Овим изумом човек се винуо у небо и открио нови свет. Балони у мојим делима представљају тежњу за новим открићима у  истраживању човековог унутрашњег универзума и неистраженог несвесног”, додаје.

„Снежану Петровић жири сматра једном од најбољих сликарки у Србији. Једино је она, као професорка, сликарка, цртачица и графичарка, успела да у богатој балканској фантастичној фигурацији да нов и оригиналан допринос”, истиче се у образложењу жирија чији су председник Дејан Ђорић, ликовни критичар, Драган Ј. Данилов, књижевник и ликовни критичар и галеристкиња Сања Бјелановић Јанковић једногласно донели одлуку да сликарка чија дела припадају жанру фигуративног надреализма  и фантастичног сликарства буде шеста добитница награде  „Момо Капор” за ликовну уметност. Награде која се, иначе, дванаесту годину заредом додељује за књижевност и ликовно стваралаштво. Награда јој је уручена у Свечаној сали Скупштине града Београда.

Како нам је открила, посебна јој је част што награда носи име „нашег великог уметника који је имао дара да писаном речју и ликовним изразом представи суштину живота, који је био мајстор да ухвати оно вечно у свакидашњем”.

Нажалост, каже, Капора није имала прилике да упозна, али је посетила његов дом, у којем је и стварао: „Његове слике и цртежи одишу лакоћом стварања, али и специфичном енергијом која зове посматрача на поновно виђање. Није ли то суштина стварања – уткати нашу енергију која ће вечно сарађивати с посматрачем. Чувене Момине школице, симболи детињства које је сликао, носе универзалну симболику суштине живота – циљ је постати човек, а срећа је остати дете у души”, поручује сликарка.