Дивље биље за питома јела

Ако сте љубитељ шетњи по природи, ако сте радозналог духа и не устручавате се да пробате нешто ново и другачије, пролеће је право време да кренете у авантуру откривања и прикупљања јестивог дивљег биља и његовог коришћења у припреми укусних и здравих јела – од пита и чорби до намаза и торти. Маслачак није само неугледни цвет у који деца дувају кад се латице осуше, нити је коприва коров који ожари, као што ни глогиње и дрењине нису никаква сиротињска храна.

Ове и многе биљке расуте по ливадама, изникле уз потоке и стене, могу се наћи у збирци рецепата „Дивљи кувар” Момчила Антонијевића. Аутор је новинар, травар, кувар и некадашњи предавач на Факултету политичких наука (сарадник у настави на предмету теорија културе), који је решио да напусти академску каријеру и посвети се „снази биља”, креиравши истоимени блог и јутјуб канал. А ова књига је, каже, плод три његове љубави: према лековитим биљкама, кувању и писању.

– Лековитим биљкама бавим се пуних 28 година. Новинарство и траварство у мом случају увек постоје паралелно, само што се примат једне делатности у односу на другу повремено мења. Јутјуб канал „Снага биља” настао је јер сам увидео да у океану интернет информација недостаје филтер, место с поузданим и провереним информацијама – каже Антонијевић за „Магазин”.

Зато „Дивљи кувар” није само збирка рецепата с лековитим, зачинским, мирисним и самониклим биљкама, аутор наводи које вредне састојке те биљке садрже, када се беру, на које све начине користе. У њему су и приче о неким веома занимљивим људима који су својим радом и делом инспирисали Антонијевића и помогли му да оствари своју идеју о једној оваквој књизи.

– Неки од њих баве се сакупљањем биљака, неки узгојем, има и оних који су природу и дивљину уврстили у туристичку понуду. Има међу њима и младих извиђача, ентузијаста који су одлучили да се из града преселе на село. Све су то фантастични људи о којима се мора више говорити и за које сам уверен да ће надахнути и читаоце да изађу напоље и храбро закораче у природу – уверен је наш саговорник. Додаје да би био веома срећан кад би Србија постала препознатљива на туристичкој и гастрономској мапи управо по својој изврсној храни препуној дивљег, лековитог и самониклог биља, а за то имамо све предуслове.

Састојке за јела и препарате о којима пише набавља на Златибору, Тари, Голији, Старој планини. Најрадије као зачине користи вранилову траву, ртањски чај, сумац, мајчину душицу, жалфију...

Да ли му се догодило да употреби погрешну биљку или плод или направи грешку у припреми, с непријатним последицама по сопствени стомак?

– Не. Управо из овог разлога сваки рецепт у „Дивљем кувару” праћен је кју-ар кодом који вас води на јутјуб видео, где читалац може да провери како биљка о којој је реч изгледа у природи, како се користи и за шта је лековита – објашњава аутор.

(Фото Марко Тодоровић)

Антонијевић каже да су „дивља јела” веома често на његовом тањиру, као саставни део свакодневне исхране, јер су здрава, укусна, необична, лака за припрему и од природних састојака које можемо наћи свуда око нас.

Зато и нашим читаоцима препоручује да их што више користе, почевши од оних једноставнијих, као што су коприва, сремуш, драгољуб и маслачак.
– Експериментишите с укусима, препустите се интуицији и уживајте – саветује Момчило.

Права тајна доброг јела се, по његовом мишљењу, не налази у фрижидеру, већ на полици за зачине, где он држи гарам масалу, хариса пасту, хоисин сос, мајоран, кандирану кору поморанџе, пинк бибер, димљену љуту паприку...

– Где год да одем, доносим зачине који ми трају годинама. Моја филозофија је да састојака може да буде мало. За праву кулинарску уметност потребне су две ствари: начин и зачин. Тако је и „дивља чорба” настала спонтано, на Златибору, а састојке нисам тражио у фрижидеру, већ на ливади. Прошетао се, убрао неколико биљака и скувао чорбицу. Строг и конзервативан жири, који није љубитељ импровизације, а то су моји родитељи, дао јој је највишу оцену – објашњава аутор како је настао један од рецепата из „Дивљег кувара” које објављујемо у овом броју.

Пролећна звезда (салата за чишћење организма)

Потребно је:

• 1 шака листова јагорчевине
• 1 шака листова маслачка
• 1 шака мишјакиње
• неколико цветића љубичице
• сок од пола лимуна
• 1 кашика хладно цеђеног маслиновог уља
• мало соли

Листови маслачка беру се док биљка не процвета и изузетно благотворно делују на јетру и бубреге. Мишјакиња се може убрати већ крајем зиме, њен укус подсећа на кувани кукуруз, а користи се у курама мршављења и за избацивање вишка течности из организма. Јагорчевина и љубичица су одличан лек за дисајне органе. Када оперете и осушите листове, исеците их крупније, промешајте, посолите и зачините лимуновим соком и маслиновим уљем, па још једном све добро измешајте. Салату декоришите цветовима љубичице или јагорчевине.