Самачка соба

Самачка соба је привремени или трајни стан за једну особу. Самачка соба може бити ствар личног избора, али теже је ако сте на њу „осуђени”. Младост је обично сматра спасом и слободом, када се у њу побегне од вечито будних родитељских очију. Старост је напротив сматра тамницом – нарочито ако особа, која у самачкој соби сама живи, није себи најбоље друштво.

У сваком случају треба правити разлику између самоће и усамљености, јер човек може бити усамљен и онда када станује у кругу многобројне породице, исто као што може бити срећан и окружен пријатељима, иако станује сам.

Самачка соба ће постати стан онда када у њу унесете:

– постељу за спавање, димензија 100 x 200 x 40 цм са удобним душеком постављеним преко еластичне подлоге
– мању фотељу (једну до две), димензија 60 x 60 x 40 (70), за дневно седење и одмор. (Уместо засебне постеље са фотељама, можете планирати двосед или тросед на развлачење, што је свакако мање удобно али често и неизбежно, због скученог простора.)
– ормар за гардеробу, одећу и рубље, димензија 120 x 60 x 230 цм у комбинацији отворених и затворених полица за смештај најразличитијих предмета, а у димензијама које простор диктира,
– сто за обедовање који ће послужити и за рад, који може бити и на склапање, са обавезном висином од 70 до 75 цм
– неколико столица које такође могу бити на склапање, у циљу бољег коришћења простора
– неколико ниских сточића, најбоље у сет-систему, тако да се могу подвући један испод другог, померати по жељи и потреби.

Самачка соба ће постати удобан стан, када је допуните добро одабраним и распоређеним лампама, када покријете под малим тепихом и прозоре лепим завесама.

Самачка соба ће постати дом, када је напуните књигама које волите, музиком коју радо слушате, сликама у којима уживате и када на сто ставите вазу са цвећем.

Али, самачка соба ће постати дом – слатки дом уистину онда када у њој замиришу, слатким мирисом, тек испечени колачи. А то наравно, неће бити могуће, без какве-такве кухиње. Ако је ваша соба „три са три”, то значи да је њена површина испод доње границе биолошког минимума од 10 м², па је нереално очекивати да се у њој може организовати кухиња. Али, ако је соба већа, кухињу лако можете решити „у плакару”, тако да буде заклоњена од погледа, а да ипак добро послужи, баш онако како служе кухиње у камп-приколицама.

За песнике, соба је најчешће „гнездо” или „шкољка”, у којима човек станује као птица или као зрно бисера. Понекад, они човека виде као пужа у кућици или као корњачу испод оклопа. Скоро га никада не виде онако како истински станује: у кутији. Јер шта је соба ако није кутија „три са три пута три”, често већа, понекад мања?

Срећом, ту су архитекти, који се, и када су песници, не удаљавају сувише од математике. Отуда толико бројева у овом кратком тексту.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs