Руски домаћин у срцу Шумадије

На једном пропланку на крају пута одакле пуца поглед на Крагујевац и околину, Рус Михаил Голупцов је свио свој нови дом. Одабрао је идеално место за живот у природи, а истовремено надомак урбаног окружења. Дошао је овде с породицом да би ту заувек остао. Шта га је из великог руског града Јекатеринбурга довело у мало село Прњавор код Баточине?

– Тамо где смо до сада живели лета су кратка и блага, а зиме дуге и оштре, температура падне и до минус 45 степени Целзијуса. Превише је суморних дана с облацима и маглом и то је тешко поднети. Овде је клима изванредна. Падну и киша, и снег, али знаш да ће опет брзо огрејати сунце. Међутим, није то једини разлог. Размишљао сам, Србија је једина земља у Европи с којом ми Руси никад нисмо ратовали. То је добар осећај. Чини ми се да су овде људи према нама посебно гостопримљиви и срдачни. У другим државама нисмо тако добродошли и то сам видео на примеру својих пријатеља који имају стан или кућу у неким другим земљама – каже Михаил, кога овде сви знају и зову Миша.

Кућу купили, воћњак садили

Кућу су купили пре шест година, а застално се доселили 2019. Полако су уређивали двориште, садили воће, сређивали постојеће објекте и дограђивали нове по Мишином пројекту, који је његов дугогодишњи пријатељ архитекта само мало поправио. Миша је грађевински инжењер и разуме се у градитељство.

Пошто има проблеме с кичмом, прво је за себе направио затворени базен да би наставио с пливањем као терапијом. Онда је схватио да је глупо уложити толики новац, а да нико више не користи те благодети, па је одлучио да направи и апартман за госте, како би још неко осим њега могао да ужива. Тако је непланирано почео да се бави сеоским туризмом. Бизнис у Русији је препустио пословном партнеру и од тога редовно добија свој део профита, тако да коначно може да одахне и посвети се оном што му заиста причињава задовољство.

– Људи стижу са свих страна током целе године. Сазнају једни од других, па дођу на викенд, а многи остају и дуже, опчињени шумама, пропланцима, ливадама, водом, ваздухом, погледом и заласком сунца, који је овде као најлепша позоришна представа. Много тога је овде намењено активном одмору: фитнес центар, бицикли и сала за стони тенис и сквош, па ко шта воли, нек изволи. Тако „опијени” на крају дана утону у сан из којег се буде уз цвркут птица – сликовито описује наш саговорник, присећајући се једног Грка који је недавно свратио јер му се покварио ауто, мислећи само да преспава, отклони квар и настави даље, а остао је три дана.

Процес прављења сира

Миша, као прави домаћин, много тога припрема сам: сајдер (пенушаво алкохолно пиће од јабука), слатко од дуња, домаћи сир и хлеб.

Храну такође лично припрема, а на менију нема „мали милион” јела, већ је то, такорећи, породични ручак.

– Припремићу наравно и нешто посебно ако се најаве пријатељи који нешто славе и желе посебан специјалитет. Али у принципу, то што једемо ми, једу и гости. Све зависи од тога које намирнице ћу тога дана наћи на пијаци. Једино се руководим тиме одакле ми гости долазе. Ако су из Русије, желим да пробају нешто српско, на пример паприкаш или бурек. За Русе који живе и раде овде већ неко време припремам руско јело, као што је боршч, због носталгије. Србима служим нешто атрактивно као што је пилав с тартуфима. Све спремам по сопственом осећају и увек испадне мало другачије од онога на шта су навикли – каже Миша, коме је кување хоби од детињства. Било му је занимљивије да чита куваре и рецептуре за прављење вина него детективске романе и фантастику.

С обзиром на то да Мишина супруга Вера нема афинитета према кувању, њој је припала улога спремачице. Није мала промена у односу на послове везане за журналистику, које је обављала у Русији, али се не жали:

– Завршила сам филолошки факултет и докторирала. Кратко сам радила као новинар, а онда постала директор једне велике компаније која је издавала најтиражније магазине посвећене моди и опремању куће. Последњих десетак година бавила сам се тешким темама из области бизниса. У тим часописима објављиване су исповести пословних људи о стицању новца, о проблемима, грешкама, трагедијама... И одавде радим један пројект онлајн, зове се „Паметна среда”. Ипак, не жалим за тим пословима, јер све штампане новине имају велике проблеме и једва опстају – искрена је Вера, која уместо свега тога Када организује групе и активна је на „Фејсбуку”.

Има још једно занимање, заправо хоби, којем је посвећена свим срцем.

– Као студенткиња сам плесала боди-балет и тиме се и сада бавим. У Крагујевцу живи једна позната и невероватна плесачица, Сандра Пауновски, која је била шампионка Југославије. Млађа је годину дана од мене, а ја имам 47. За мене је невероватна срећа што сам се срела с њом. Због пандемије још не могу да држим часове већим групама, па сам почела да плешем с гостима. Волим и да певам. И мој син је у Русији био професионални певач у руском хору „Капела дечака и младића” из Јекатеринбурга. Они првенствено певају руске народне песме, духовну музику и дела савремених композитора. Пре извесног времена гостовали су у Руском дому у Београду. Плакала сам када сам чула како у њиховој изведби звучи „Ђурђевдан”. Максим обожава ту песму – испричала је не скривајући емоције.

Миша има три ћерке и свака је за живот одабрала град у некој другој држави. Једино се њихов син Максим још није осамосталио. Он је ове године завршио први разред крагујевачке гимназије и за кратко време се сасвим уклопио у нову средину.

Планови везани за Србију

– Пошто сам знао да ћемо се преселити у Србију, на време сам почео да учим српски језик. Друштво ме је лепо прихватило. Имам контакте са старим пријатељима, али стекао сам и нове овде. Идем код њих и они долазе код мене, славимо рођендане и забављамо се. Наравно, помажем и родитељима. Мој основни задатак јесте да косим траву, чак ми отац и плаћа за то јер жели да ме мотивише за рад. Обављам и друге послове. Рецимо, у јесен цепам дрва. Учествујем и у прављењу пића, сира, хлеба. Отац се боље разуме у технологију, а сада и мени открива тајне. Можда ће ми то користити у животу – каже Максим, уверен да се неће вратити у Русију. Вероватно ће уписати неки факултет у Београду. Свиђа му се тај град и често иде тамо, али не би сасвим напуштао ово прелепо имање.

Њих троје су се већ навикли на овај начин живота. Ништа им не недостаје и одмор им није неопходан. Али, воле да путују, па ће овог лета отићи у Грчку на море, јер због пандемије ту жељу нису могли да остваре прошле године, те су зато летовали у Бугарској. Искористиће тренутну позицију да обиђу и земље у окружењу – Словенију, Хрватску, Македонију…

С комшијом купио краву

– С комшијама се добро слажем, па смо заједнички купили краву (већ имамо и теле) и од свежег млека правим качкаваљ врло пријатног укуса по рецепту из Русије који сам модификовао по свом. Такав се на пијаци не продаје. Надам се да од ове сезоне више нећу морати ни јабуке да купујем, већ ћу од рода из свог воћњака правити сајдер. Има шест врста, неке су киселе, неке горке, неке слатке, али све имају посебан мирис и када се то помеша, биће изврсно пиће – похвалио се Михаил.