Звижде, кликћу и вриште
Помоћу разних звукова, делфини упозоравају једни друге на опасност. - Могу да пливају брзином од 30 километара на сат
Делфин је водени сисар из породице Delphinaidae, у блиском сродству са китовима и плискавицама. Може се наћи у свим морима света, а плискавица се разликује по дугој њушки налик на кљун и купастим зубима. Ови сисари често се могу видети у пратњи бродова на отвореном мору.
Породицa Delphinaidae има 32 члана. Флашоноси делфин је најпопуларнији забављач у великим морским акваријумима, док је такозвани обични делфин инспирисао многе легенде медитеранских земаља.
Постоји и неколико врста слатководних делфина, који живе у естуарима река Азије и Јужне Америке. Буфео-делфин виђен је у реци Амазон, чак 2.000 километара далеко од ушћа у море. То је најмањи од ових сисара на свету, чија је дужина мања од метар и 20 центиметара. Највећи, флашоноси делфин, може бити дуг и до три метра. Неки људи чак и кита убицу сврставају међу ове морске сисаре.
Делфини су некада ловљени због мале количине вредног уља које су извлачили из њихових глава и користили га за подмазивање осетљивог механизма скупих сатова. Данас велики број страда у рибарским мрежама приликом лова на туне.
У потрази за храном у групама од неколико чланова прате јата риба, а неке врсте делфина окупљају се у групе од неколико хиљада чланова. Свакодневно поједу храну у количини која је равна трећини њихове тежине. Најчешће једу рибу и сипе, при чему им помаже 200 до 250 оштрих зуба.
Исто као китови, и ови водени сисари дишу кроз рупу на врху главе. Док пливају, на свака два минута изроне на површину. Направе кратак, експлозиван издах, удахну и поново уроне у воду. Пливајући, репом машу горе-доле, док им делови тела налик на пераја служе за одржавање равнотеже. Могу да пливају брзином од 30 километара на сат, а њихова плућа, прилагођена брзој промени притиска, омогућавају им да зароне на дубину од 300 метара.
Полну зрелост достижу у шестој или седмој години. Паре се у пролеће, а после 11 до 12 месеци рађа се младунче, које је одмах способно да плива. Мајка га доји док не напуни годину и по дана.
Делфини скоро стално звижде и кликћу. Кликтави звуци представљају природни радар, уз помоћ којег успевају да пронађу храну. Уз помоћ звиждука комуницирају, упозоравајући једни друге на опасност и удварају се.
Због способности да науче да обављају сложене задатке и да производе звуке који личе на људски говор, неки научници тврде да би делфини могли да комуницирају са људима.
Та њихова способност није доказана, али су се ови сисари показали као одлични „терапеути” који помажу при опоравку болесне деце.
